Iza nas je ostala 2024. godina i biće onih koji su je pamtili kao najlepšu, a biće i onih drugih – kojima nije donela sreću. Na kraju svake godine sumiramo utiske, ali i pravimo planove za narednu godinu. U svim sferama života pravimo ove retrospektive i donosimo nove odluke, a tako je što se tiče i knjiga.
Već godinama unazad pravim listu ovih knjiga u određenim kategorijama i to neće biti izuzetak ni ove godine. Ipak, kada se osvrnem u globalu na ovu čitalačku godinu moram da primetim da nije bila sjajna. Jesam zadovoljan pročitanim, ali lični utisak mi je da sam neke dobre knjige i propustio, da sam ostao uskraćen. Ipak, kako je 2024. bila turbulentna na privatnom planu to nije ni čudo. Uz to, začetak je jedne prekretnice u mom životu i kao takva ipak ne mogu da se baš žalim.
Knjiga…
…bez koje sam mogao
Verujem da smo svi mi imali bar jednom momenat u životu da smo mogli bez te neke kupljene stvari. Ili da nismo morali da pošaljemo tu jednu (pijanu) poruku ili da smo mogli bez još jednog pića da provedemo veče. Isto tako sam mogao da prođem kroz ovu čitalačku godinu bez Gejmanove knjige Nikadođija. Mnogi su je hvalili, ali meni nekako nije sela. Njegov strip serijal o Sendmenu obožavam, kao što se i dalje setim sa osmehom Knjige o groblju. Ova knjiga je za mene bila osrednja.
…koja mi je išla na živce
U više navrata sam čitajući Okretaj zavrtnja imao poriv da knjigu ostavim. Međutim, radoznalost je preovladala pa sam čitao do kraja. Iako sam nakon toga čitao dodatne analize i prikaze o ovom romanu, u meni nije probudio (veće) divljenje i ovo je jedina Dokazova knjiga koja mi je baš onako. Žao mi je što je tako, ali ne možemo svi sve voleti, niti pronaći istu draž u romanima. U tome je lepota ljudi, zar ne?
…koju nisam završio
Znate ono kad se trudite i zapinjete iz petnih žila da pročitate neku knjigu i da je privolite i razumete ali ne ide? Tako je meni bilo sa romanom Kuća s vitražem. Uz to, rekao bih da tema nije baš laka, ali bih dodao da mislim da nama na ovom podneblju nije ni previše strana. Ovaj roman ima i svojih lepota, ali zaista. Ipak, na kraju sam odustao od njega jer sam shvatio da su mi misli dosta lutale sa strane i gubio sam fokus. Isto tako, sama tema mi nije legla baš najbolje, tako da je ovo ujedno i knjiga koju sam ostavio za neku narednu godinu da je pročitam. Još bih samo dodao da je Marko Kovačević, poznatiji kao @bukmarkic uradio sjajan podkast pričajući o ovoj knjizi što mi je i dalo vetar u leđa da ovoj knjizi pružim drugu šansu u budućnosti.
…o kojoj i dalje mislim
Svima nama je potrebno više pozitivnih misli i ljudi u našim životima. Neko veruje, a neko ne u motivacione poruke. Ipak, ne može da škodi da te nekoliko reči „ošamari“ i usmeri ti misli u pravom smeru – a to je smer ka pozitivnoj energiji. Mladi momak iz Splita – Josip Banovac je već neko vreme primećen na instagramu pod imenom @netkopoputtebe i objavljuje zaista sjajan sadržaj, a onda je skupio najbolje od toga i objavio u knjizi Netko poput tebe. Više puta sam joj se vraćao da se podsetim da je život lep, ma koliko bolan bio, i da treba da se radujemo.
…koja me je nasmejala
Ponekad nije lako izmamiti ljudima osmeh na lice. A taj uspeh je utoliko veći kad su ti ljudi u svojim crnim mislima. Džon Irving je neko ko piše opširne romane i neke će sigurno ta njihova obimnost odbijati da ih čitaju. Ipak, Tuđa pravila kriju toliko mnogo priča, ljubavi i ljudskosti da bih toplo preporučio da ga svi čitaju. Na više mesta me je dirnuo, ali isto tako i nasmejao. Ovo je sigurno roman kom ću se nekad u životu vratiti.
…koja me je dirnula
Voleti nekoga bezuslovno nije uvek lako, posebno kad je taj neko član vaše porodice i ima totalno drugačije težnje i razumevanje sebe od onoga kako ga vi doživljavate. Ovo je jedan veoma emotivan i ličan roman koji mnogo govori o porodici i njenoj snazi i ljubavi. Ovo je roman koji govori o razumevanju i koliku žrtvu nekad roditelj podnosi za svoje dete. To najbolje zna Evina majka. Ovo je definitivno i jedna od najdirljivijih knjiga koju sam pročitao u životu.
…koju preporučujem svima
Desilo mi se nekoliko puta da kad pročitam knjigu imam osećaj, potrebu i želju da kupim stotinu primeraka i idem ulicom i delim ljudima kao blago koje treba da otkriju. Kontrola glukoze je jedna takva knjiga. Jedna od prekretnica i otkrovenja ove godine mi je bila Žesi Enšope i ono o čemu ona priča. Neko će možda ovo doživeti kao priručnik za ishranu, ali bih ja ovaj roman odnosno ono što on predstavlja nazvao stilom života. Mnogo se puta poveo razgovor na temu koliko danas ništa nije zdravo – ni vazduh, ni voda, ni hrana. Sve je prskano, sve je štetno, treba biti pametan.
Žesi pristupa temi na drugačiji način, ali nam donosi veoma praktične savete kako možemo da se zdravo hranimo bez mnogo muke i truda. Već nekoliko ljudi je u mom okruženju saslušalo moje duže monologe o ovoj knjizi, neki su je i pročitali i svi smo došli do istog zaključka. I mnogo je strava osećaj kada se pronađeš sa ljudima na takvim talasnim dužinama.
…koju bih voleo da ponovo pročitam po prvi put
Poslednja, ali ništa manje vredna je knjiga koja nije toliko sjajna u smislu stila pisanja i teme, ali je na mene ostavila snažan utisak. U pitanju je čiklit, ali ima i porodične drame. Jedna prava letnja knjiga koja se brzo čita i u njoj poprilično opušteno uživa. Ipak, okolnosti u kojima sam je čitao su nekako intevizirali određene delove knjige i momente u njoj, tako da sam prolivao i suze. I često je se setim i uvek se zapitam kako li bih je doživeo da je nisam čitao u takvim okolnostima u kojima sam bio. Malibu u plamenu je roman koji govori o porodici, ali i o vernosti, ljubavi i požrtvovanosti i definitivno je vredan pažnje.
Za kraj…
U odnosu na period kada sam počeo da čitam volim što sam vremenom uvideo da nije bitno koliko sam knjiga pročitao i da li su one veoma poznate širokim narodnim masama. Bitno je šta ostaje u nama posle čitanja njih i da li imamo nešto da o njima kažemo. Volim knjige koje me dirnu, koje mi poremete unutrašnjost, volim kad mi prošire horizonte i nauče nečemu novom. A iznad svega volim knjige kroz koje upoznajem ljude, njihove načine razmišljanja i postojanja, kao i osećaje koje u sebi nose. Svako od nas je galaksija za sebe.
