Nekoliko puta do sada sam pomislio, ali i pisao u ličnim utiscima kako sam neke knjige čitao baš onda kada mi je to bilo i potrebno a da nisam to znao. Malibu u plamenu je baš jedna takva knjiga. Verovatno će većina videti jednu prosečnu knjigu koja zabavlja i opušta, ali za mene je ovo bilo otkrovenje. Ukazala mi je na životne stvari koje volim, želim, ne volim, od kojih bežim, kojima težim, ukazala mi je na mnogo toga i zato kažem Živeo Malibu u plamenu!
Kao neko ko je čitao prethodne Tejlorine knjige objavljene kod nas, mogu da kažem da nije razočarala. Za razliku od Evelin Hjugo gde pratimo ceo život jedne glumice i za razliku od Dejzi Džouns gde pratimo njenu karijeru, ovde pratimo radnju koja se dešava unutar 25 sati.
Uprkos tome, imamo i vraćanja u prošlost. Ovo je priča o četvoro dece čuvenog pevača Mika Rive, kako su nastali i kako su odrastali. Sad su centar Malibua, ali da li je uvek bilo tako? Povremeno ćemo pratiti i njihovo odrastanje. I da, ako vam se ime Mik Riva učinilo poznato – to je zato što se provlači kroz obe gore spomenute knjige. Zato mi je ova knjiga još zanimljivija. Svaka za sebe deluje kao da je bazirana na događajima koji su se desili i vrlo su uverljive knjige, a onda Tejlor ta uverenja još više učvršćuje tako što ove knjige međusobno povezuje.
Ona čuvena “Sve porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način” bi mogla da se primeni i ovde. Dve sestre i dva brata imaju svoje živote, a opet su i tesno povezani. Ove noći, na čuvenoj Riva žurci, otkriće nove delove sebe i spoznati da posle ove noći njihovi životi neće biti isti. Svako od njih će morati da udahne duboko i donese odluku kako dalje.
Radnja uopšte nije dosadna, vrlo vuče napred gotovo da sam je žedno čitao. Sa likovima sam se veoma saosetio i voleo bih da sam mogao da ih zagrlim. Svi redom su mi dopadljivi i dragi. Malibu u plamenu se može podvesti pod knjigu za plažu, iz više od jednog razloga. Ali ako dopustite da dopre do vašeg srca mislim da će i u vama probuditi osećaj da je ova knjiga mnogo više.
Ovo je priča o savremenom svetu i ljudima koji ne prezaju od mnogih stvari, o samodopadnim prostacima, onima koji su željni pažnje i/ili slave, o onima koji hoće da iskoriste prilike, o onima koji su samo došli da se zabave bez obzira na posledice. Zaronivši u ovu knjigu zaranjamo u onaj “Pojedi ili budi pojeden” svet. A opet, baš takva mi je i zanimljiva. Za mene bi takva žurka bila kao da je Alisa u zemlji čuda i baš mi je bilo zanimljivo da zamišljam kako bih se ja osećao okružen takvim ljudima. Da li bih mogao da izdržim pola sata uopšte? Da li bih stajao u ćošku ili, ipak, visio sa lustera ako bih dozvolio alkoholu da preuzme volan?
Najveća vrednost ove knjige, bar za mene, leži u toj priči o porodici. Koliko je zapravo važno imati podršku i da te neko vuče kroz život, ili gura, kad je to potrebno. Neke bitke moramo da bijemo sami, ali za neke nam je potrebno da znamo da nismo sami, da nam neko čuva leđa. To je ono što mi je u više navrata izmamilo suze na oči (da, plakao sam uz ovu knjigu) i što mi je dalo nadu i utehu. Oni su porodica i tu su jedni za druge. Nažalost, nekad nije porodica uz tebe, ali imaš svoje ljude. Porodica po rođenju ili porodica po srcu, bitno je imati ih. Zapravo, važno je imati ih i dobro je imati ih. Ova knjiga i neki loši događaji u poslednje vreme su me osvestili mnogo o tome. Zato ću ovu knjigu veoma voleti i toplo preporučivati.
