Već sam pročitao dve zbirke priča od Lejle Kalamujić i oba puta sam bio opčinjen njenim umećem i snagom emocija koje je uspela da kroz priče prenese do čitaoca. Ništa manje ovog puta nisam očekivao, ali moram da priznam da ništa manje nisam ni dobio. Šake pune oblaka i druge drame je knjiga koja sadrži tri drame ove autorke i koje su toliko divne i tople da mislim da treba svi da ih pročitaju.
Iskreno, ne znam da li umem nešto novo da kažem što već nisam rekao opisujući prethodne dve Lejline knjige koje sam pročitao. Tople, pune emocija, divne dirljive ljudske priče. Po nekim se stvarima razlikujemo, ali smo svi ljudi i valjda to što smo ljudi treba da bude glavna nit koja nas povezuje, a ne to što se razlikujemo da nas razara.
Moja osećanja dok sam čitao ovu knjigu si išla od tuge do sreće, ove drame su mi probudile grljivost (znam da ova reč ne postoji, bar za sada), odnosno potrebu da grlim ljude. Zajedno možemo sve. A ova knjiga, čini mi se, upravo ukazuje na to da smo zajedno jači.
Druga, mada mnogo bitnija poruka koju ove drame nose, jeste da smo svi mi ljudi sa nekim svojim pričama. Možda ne razumemo jedni druge, ali to ne znači da ne treba da zastanemo i da se saslušamo. Možda nam ti razgovori pomognu da se razumemo. Ključ je u razumevanju drugih. Mnogo smo lako skloni osudi, a zapravo kad zastanemo da saslušamo drugu stranu često smo u mogućnosti da razumemo.
Ono što mi se posebno dopada je to što drame nisu posebno dugačke, možete ih vrlo brzo pročitati, a opet toliko je života u njima, čitav spektar emocija vam bude. I to je, usudiću se da kažem, Lejlin najveći talenat. Ukoliko ste čitali zbirke priči od Lejle, onda će vam drama Ljudožderka zvučati veoma poznato, ali opet i to ne smeta, jer je čitate u drugoj dimenziji. Druge dve drame nisam ranije čitao u knjigama i kao takve su me oduševile. Zaista bih sve tri voleo da vidim na daskama koje život znače. Verujem da bi to bila nova dimenzija doživljaja ovih dramskih tekstova.
Један одговор