Kada sam prvi put video knjigu Nebo u kavezu na internetu naslov me je asocirao na Dnevnik Ane Frank. Potom mi je sinopsis otkrio da se radi o radnji smeštenoj u istom vremenskom periodu. I imao sam velika očekivanja od knjige. Bar je takav sinopsis bio da mi je probudio očekivanja i mislio sam da će knjiga biti baš bomba.
Teško mi je da opišem celokupne utiske a da ne bude spojlera. Stoga ću ostati malo štur ovog puta. Knjiga kao knjiga jeste zanimljiva. Radnja počinje u vreme pre drugog svetskog rata dok se jedan veoma mlad dečački um formira. On uči o Hitleru i počinje da ga obožava. Ceo roman je iz njegovog ugla i veoma je zanimljivo videti osobu koja podržava Hitlera u porodici koja je protiv njega.
Ono što ovu knjigu čini bogatom (možda je bilo i drugih takvih ali ih nisam pročitao) jeste što postoji i posleratni period. Tu saznajemo kako je Beč izgledao posle rata, kako su funkcionisale stvari, kako je narod živeo. Meni bar te stvari nisu ranije bile poznate, ni generalno, tako da sam tu naučio nešto novo. Veoma je lepo opisano sve to.
Od trećine knjige počinje da se radnja komplikuje jednom “sitnicom” i u nastavku sam očekivao jednu bombu koja će eksplodirati. Sam kraj knjige mi nije bio očekivan. Nisam siguran da sam razumeo lepo sve stvari koje se dešavaju pred kraj, ali sam kraj mi jeste bio zanimljiv, zaokružuje celu knjigu.
Iako je ovo knjiga o ratu, priča o jevrejki koja se krije kod Nemaca, ovo je knjiga i o ljubavi, osvajanju, ljubomori i posesivnosti. Ceo taj odnos je dobro opisan i veći deo knjige ga pratimo. Na momente će čitalac da ludi i da poželi da se otarasi knjige, u to sam siguran.
Neću o glavnim akterima previše pričati da samu radnju ne bih otkrivao, ali verujem da većina neće gledati sa razumevanjem Johanesa. Iako on sam opravdava njegove postupke na njegov način, ja mu sva ta opravdanja nisam prihvatio. Sa druge strane, o baki (Pimihen) nećemo nikad čitati previše ali mi je bila veoma gotivan lik kroz knjigu i definitivno najbolji lik u ovoj knjizi.
Kad sam se zamislio nad ovim citatom shvatio sam da su sva moja stvaranja ustvari bila podstaknuta i inspirisana drugim ljudima. Nikad nisam cilj bio ja.
