Kada sam planirao da pročitam roman Zovi me svojim imenom imao sam velika očekivanja od nje. Gotovo da sam je progutao. Jedva sam je ispuštao iz ruku i evo me na kraju. Jedino što mogu da kažem je da je knjiga opravdala moja očekivanja, ako ih nije i nadmašila!
Ne sećam se da sam ikada pročitao knjigu o moći žudnje za nekim. To je toliko slikovito opisano da se probudila i žudnja u meni za nekim stvarima i jednom osobom. Elem, možda se na prvu nekom ne dopadne da čita ovu knjigu, ali svako ko navija za ljubav bi trebalo da je pročita. Zaista sve preporuke!
Već sam spomenuo tu žudnju. Zaista, to je toliko moćna sila i sila koja nas tera na razne ludosti. Generalno, ljubav je sila koja pravi budale od nas i budemo spremni da uradimo stvari za koje nismo bili svesni da smo uopšte sposobni da ih uradimo. O tome govori ova knjiga. Moram da priznam da sam na momente bio uzbuđen. Onako baš me je ponelo to osećanje, gotovo sam mogao da osetim Eliovovu žudnju i strast i to izgaranje od želje.
Jeste da se radnja dešava pre tridesetak godina i da neke stvari poput imati kućnu pomoćnicu deluju kao naučna fantastika za prosečnu srpsku porodicu, ali lako se možemo poistovetiti sa likom. Svi smo mi (bili) mladi i (ludo) zaljubljeni i od te zaljubljenosti gubili glavu. Jedan od mojih primera je pomisao da upišem istu srednju školu i isti smer kao devojčica koja mi se sviđala na kraju 8. razreda. Hvala Bogu pa je srce izgubilo tu bitku.
Dodao bih još da je ovo sigurno najsočniji roman koji sam pročitao u poslednjih godinu dana, ako ne i više. Vrlo moguće da je i jedan od najsočnijih ikada pročitanih. Probudio mi je neke misli i želje, neke strahove. Probudio mi je i neka sećanja, poremetio galaksije unutar mene, ubrzao rad srca i otežao disanje na momente. Ali mislim da sve te stvari i čine roman tako dobrim. Poistovetite se sa emocijom u romanu, kao da sami prolazite kroz sve to i taj roman postaje i vaša lična priča.
Samih citata nije bilo puno koje bih izdvojio kao misli koje su me oduvale, ali bilo je opisa nekih osećaja ili situacija od kojih su mi zaklecala kolena. Asiman je taj posao veoma dobro obavio i nadam se da su i ostale njegove knjige veoma dobre (a nadam se da će, ako već nisu, biti prevedene i na neki od balkanskih jezika).
Jedino što mi je zasmetalo u nekoliko navrata jesu predugačke rečenice u kojima se izgubim i bilo mi je potrebno da ih pročitam po dva ili tri puta da bih shvatio smisao rečenice. No, uprkos tome, knjiga je I-Z-U-Z-E-T-N-A!
3 Одговор