Na poleđini romana Mučenik! prvo što upada u oči je „Ovo je roman koji te laže.“ Iako je ovo mogao biti, a i jeste, roman o identitetu, o majkama, o prijateljstvu, o smrti, o životu.
Zanimljivo mi je da sam više puta u knjižari pružao ruku ka ovom romanu, nešto me je privlačilo. A opet sam isto toliko puta i ostavljao roman tu gde sam ga zatekao.
Više puta mi se desilo da sam imao osećaj da su mi knjige došle u pravom trenutku. Neke životne okolnosti, problemi, radosti, situacije, uvek se nešto poklapalo sa radnjom u tim nekim knjigama. I te knjige su mi najdraže.
Roman Mučenik! je upravo jedna od tih knjiga. Bilo je delova koji mi se nisu dopadali i nisam mogao da se sa njima saosetim. No kako je radnja odmicala tako sam sve više pronalazio sličnosti sa likovima.
Isto tako, neke od stvari koje su njih mučile u životu su mučile i mene. I imao sam osećaj kao da pričam sa njima. Prijalo je za promenu biti u njihovom „društvu“ i znati da nisam jedini sa sličnim načinima razmišljanja, i sličnim borbama.
Ono što me je posebno dojmilo jeste čitav dijapazon tema koje roman pokriva – od ratova i njegovih posledica, preko porodičnih i prijateljskih odnosa, pa sve do identiteta. Sve to čini naš život, samo je pitanje koliko se tim stvarima bavimo.
Divno je kada te neki roman podstakne na razmišljanje. Ne moraš nužno da se slažem sa tim što je pisac napisao ili lik misli, ali dobar je osećaj kada znaš da još neko razmišlja o tome.
Što se same radnje tiče, izbegavam da je komentarišem da neko ko nije čitao roman ne otkrije previše. Ali moram da priznam da me neki obrti jesu iznenadili. Neke sam predosetio zbog spomenutog opisa sa početka teksta.
Sve u svemu, roman Mučenik! je jedan dobar roman za razmišljanje i sigurno jedna od najboljih knjiga koju sam pročitao tokom 2026. godine.
