Refren (Andrija Jonić)

323

Sećam se da je poslednje mesece 2018. godine obeležila ova knjiga na bukstagramu. Često je bila spominjana i citirana. U tom trenutku je bila dosta čitana, rekao bih. Gotovo da je iskakala iz frižidera, pa sam rešio da je te decembarske Noći knjige (čuveni Tempo račun) kupim i ja.

Od tada me strpljivo posmatra sa police ali uvek sam je izbegavao misleći da je napisana kompleksno i da je potrebna dobra koncentracija da bi se ova knjiga pročitala, iako ima 175 strana. Potom, pre neki dan kako sam bacio pogled na police u potrazi za sledećom knjigom koju bih čitao video sam nju i rešio da je sad momenat za nju.

Sam početak jeste malo konfuzan jer autor uvodi priču u priči, pri tom sve to deluje nestvarno pa je potrebno vreme da se naviknemo. Bar je meni bilo tako. Onda priča ide svojim tokom i nema nikakvih poteškoća prilikom čitanja.

Sa druge strane, priča jeste kompleksna. I na samom početku romana stoji napomena da ovo nije roman koji će se na prvu razumeti u potpunosti. Rekao bih da je ovaj roman poput Malog princa, možete ga čitati iznova i iznova i svaki put nešto novo otkriti. Kroz ceo roman radnja je uglavnom smeštena na drugu planetu ili u svemir. Nakratko priča biva smeštena na Zemlju. Mnoge su metafore i poruke koje su utkane u ovo priču, pa sam mnogo puta zastao da razmislim o tome šta je pisac hteo reći.

Verujem da bi se većina složila da je ovo roman koji skreće pažnju na prave životne vrednosti sa materijalnog. I kad se čita roman zapravo se i smejemo sa Veom jer znamo da je u pravu kada priča o Zemljanima i njihovim „bolestima“. U isto vreme to je i veoma tužno. Autor je sve to dobro upakovao u svoju priču.

Knjiga mi je bila dosta zanimljiva i neobična. Ono što mi je dodatno privuklo pažnju jeste Beleška o autoru tj. poslednje dve rečenice. Tako da verujem da je i sam autor jedan vrlo interesantna osoba koja će, nadam se, iznedriti još dobrih i neobičnih romana poput ovog.

Što se samih likova tiče nema tu nekog negativnog lika, ako ne računamo zemljane. Od pozitivnih naravno da je tu Vea. Ali ja bih ipak kao najdražeg lika ovde izdvojio ljubav (koji Dambldor momenat!). Negde se i kroz roman više puta ljubav provlači, kao i to da kada bi se ljudi više trudili da teže miru i skladu svet bi bio mnogo lepše mesto.

Izdvojeni citati:

Sve prolazi, samo je pitanje na koji način.

Andrija Jonić

Zar nije jedan stvarni pogled u oči lepši od hiljadu iluzija?

Andrija Jonić

Sve što te veštački opušta i čini naizgled srećnim, to te laže!

Andrija Jonić

Imena i onako nisu potrebna da bismo nekoga upoznali.

Andrija Jonić

Svako svakog laže. Barem jednom.

Andrija Jonić

Ona [noć] je tu da nas podseti da tamo negde postoji nešto, da nebo nije granica.

Andrija Jonić

Nismo sami ni na ovoj maloj planeti, zašto bismo bili sami u svemiru?

Andrija Jonić

Možda nikada ne bismo shvatili šta činimo da nam se ne pokaže primer posle koga se zapitamo.

Andrija Jonić

Ne smeš da dozvoliš očima da postavljaju granice.

Andrija Jonić

Živeti iluziju je mnogo teže nego živeti istinu, ma kakva ona bila.

ANDRIJA JONIĆ

Nema dubljeg ponora od prošlosti.

ANDRIJA JONIĆ

Istinski ostvareno biće ne poznaje razlike i ne pridaje vrednosti.

ANDRIJA JONIĆ

Možda ćemo jednom biti sve ono što nismo imali prilike da postanemo…

ANDRIJA JONIĆ

Svako odlaganje trenutka odaljava nas od trenutka.

ANDRIJA JONIĆ

Detalji o knjizi:

Knjiga: Refren
Autor: Andrija Jonić
Izdavačka kuća: Laguna
Godina izdanja: 2018.
Žanr: Drama, Fantastika

Kako sam saznao za knjigu: Video sam je na Instagramu

Omiljeni lik: Ljubav
Najmanje omiljeni lik: /
Ocena: 9/10

Da li Vam se svidela ova objava?

Budite u toku sa novim objavama na blogu.

Sačekajte trenutak...

Hvala Vam što ste se prijavili!
Proverite Vaš inbox ili spam/junk za mail dobrodošlice!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Like
Close
Petrov svet Tiny Salt theme © Copyright 2020. All rights reserved.
Close