I došao je red na utiske o poslednjoj knjizi iz serijala Rugobe – Statisti. Mada, ne bih baš ni rekao da ova knjiga spada u taj serijal. O istom se svetu radi ali knjiga je za sebe.
Pre svega, korice ovog dela su mi najlepše. I ta zelena boja i sama fotografija, zaista prelepo.
Knjiga je super, čak iako je duža od prethodna tri dela, ima super radnju i uvuče te u sebe. Pročitao sam je za dva dana. Bukvalno je nisam ispuštao iz ruku. Sa ove tačke gledišta, žao mi je što je Skot pisao tri knjige o Tali, jer na kraju radnja deluje da se previše raširila i izgubila je na bitnosti. Diježanski rat koji se spominje u ovoj knjizi a o kome se piše u Specijalcima tamo nije toliko ni opisan, a ovde se spominje kao bitna prekretnica.
Da, jeste on to, to se i videlo ali sam opis tog rata se nekako provukao. Mislim da bi mnogo zanimljivije bilo da je Skot napisao jednu ili dve knjige o Talinim doživljajima a onda, poput ovde, napisao još neku koja je smeštena u taj distopijski svet i gde se pojavljuje Tali a opet nije u centru. Ovo mi je definitivno najbolja knjiga iz serijala. I ono što je super jeste da se može čitati i odvojeno u odnosu na prethodne tri knjige.
Sama tematika romana Statisti je zanimljiva. Iako upakovana u taj distopijski svet knjiga se bavi popularnošću, kamerama, blicevima, željom za pažnjom. Sve to danas postoji na Instagramu, na primer. Ova knjiga, koja je napisana pre 11 godina, deluje kao predskazanje. Na osnovu toga, možemo da uvidimo koliko te neke društvene mreže mogu da budu loše i da utiču loše na ljude u smislu njihovih prioriteta i želja. To je svakako jedan plus. Naravno, bez obzira na knjigu, verovatno će neki i kad je pročitaju i dalje priželjkivati bar 100, 500 ili 1000 lajkova po postu, ali često nismo svesni i one druge strane medalje. Suma sumarum, knjiga je dobra. Malo mi je kraj zasmetao. Ne mogu reći da je loš, ali nisam to očekivao. Ali bez ozbira na sve ovoj knjizi se jedino možda budem vratio jednom, ako pričamo o knjigama iz serijala Rugobe.
