Polje tame je poslednji deo tetralogije Smrtonosne mašine, a usudio bih se da dodam i najbolji deo iz ovog serijala. Filip Riv je, čini se, najbolje čuvao za kraj i povezao prethodna tri dela sa ovim. Kako je ovo najobimnija knjiga iz serijala pomalo sam se pribojavao da ne bude dosadna, međutim Filip je izvukao više od jednog keca iz rukava.
Već na kraju prethodnog dela serijala Paklene naprave imali smo prilike da vidimo da se glavni junaci razilaze na različite strane i sve te strane pratimo kroz ovaj deo. Naime, tu je priča o Tomu i Ren, potom o Hester i Svračku, pratimo i doktorku Nulu i Tea, a povremeno imamo uvid i u tragačicu Feng i još po neke usputne likove. Deluje da će biti teško ispratiti radnju, međutim Riv je to odradio na dobar način tako da u pravim trenucima smenjuje fokus sa jednih likova na druge. Riv piše jednostavnim jezikom da je lako razumljiv i zaista se lako i brzo čita.
Kroz roman malo, malo pa se desi neka frka i radnja postane uzbudljiva. Tada sam knjigu čitao gotovo bez daha isčekivajući šta će se dalje dešavati. I u tom pogledu je Riv ovog puta maestralan. Taman kad se radnja smiri desi se nešto što zatalasa mir i sve tako u krug. Sva ta silna dešavanja odlično drže pažnju i roman je teško ispustiti iz ruku.
Kada sam komentarisao prvi deo serijala Smrtonosne mašine, malo sam se žalio što se radnja sa Londonom tu završila, jer sam očekivao da će to biti okosnica svih narednih delova. Ipak, u ovom delu se London na neki način vraća u priču, što mi je bilo posebno drago. Tragačica Fangova je ponovo tu sa svojim tajnim planom i do samog kraja je neizvesno da li će uspeti da ga sprovede u delo, kao i to da li će ona biti večno živa, jer joj „smrt“ na kraju prethodnog dela očigledno ništa nije značila pošto je jedan od likova ponovo uspeo da je „oživi“, tj. vaskrsne.
I ovde bih posebno izdvojio završetak romana. Imao sam neka nadanja, ipak nije mi se to ostvarilo, ali Riv je završio priču na maestralan način. Drago mi je kako je opisao šta se dalje dešavalo sa likovima. A tek poslednjih tri pasusa su mi bila nekako puna emotivnog naboja koji sam osetio. I zaista mi je drago što je ceo serijal zaokružio na taj način.
