Kada sam video da Novica (@serijal_venedi) podelio sa pratiocima da je objavio svoj prvi roman odmah sam tražio načine da vidim o čemu se radi u romanu koji je napisao. Nedugo potom, VENEDI: Zla kob je bila u mojim rukama. Kako je roman od pet stotina stranica, ostavio sam ga za raspust da mogu da mu se posvetim na miru. I nisam se prevario!
Ono što prosečan čitalac očekuje od jednog romana epske fantastike će dobiti ovde. Čini se (nisam stručan, pa mogu samo ovako da napišem) da je Novica dobro istražio teme kojim se bavi. Iako je stvorio novi svet, vrlo lako može da se zamisli i čitalac može da pomisli da je nekada davno postojao. Uz sve to, Novica piše vrlo uverljivo, obično dodajući koju rečenicu više svakom opisu. Tako svi opisi bivaju detaljni i realističniji. Sve to doprinosi uživljavanju u ovaj svet dok čitate roman.
Likovi koji se pojavljuju u romanu su vrlo specifični, dobro okarakterisani i opisani i raznovrsni. I kako pratimo nekoliko tokova, a i mnogo više likova, možemo reći da Novici nije falilo mašte. Zaista, vrlo je lepo osmislio likove koji su šarenoliki i veliki broj njih će probuditi radoznalost kod čitaoca. I svi oni imaju neku svoju pozadinsku priču koja ih dodatno upotpunjuje. Od narednih delova očekujem da saznamo o njima još više!
Što se same radnje romana tiče, pratimo nekoliko tokova priče. Vremenom će se svi ti tokovi povezati i uvidećemo širu sliku, ali baš zato prvih stotinjak stranica ide sporije. Selimo se sa jednog kraja zemlje na drugi, upoznajući razna plemena naroda Venedi. Iza njih je rat koji je odneo mnogo života i već neko vreme žive u miru. Ipak, nekima taj mir smeta i želeli bi promene. Uz to, uvek postoje pojedinci koji žele moć za sebe, a i oni koji stvaraju prilike da bi ih iskoristili. I onda žurka počinje!
Kada se prođe uvodni deo i upoznamo se sa likovima, roman se čita dosta brzo i uvlači u priču veoma brzo i žestoko. Nešto posle polovine romana imamo jedan skup za koji nam je i najavljeno da će doneti veliku promenu. Svedoci smo šta se tačno menja i na koji način, a onda ta promena predstavlja najavu za nove događaje koji će tek uslediti (ali tek u narednim romanima). Ipak, tu je više obrta koji će vam pomutiti mozak i ostaviti vas u šoku. Neka dva sam predvideo, ali to ne kvari utisak romana. U globalu, radnja je fantastična!
Sećate se kad je bila aktuelna Igra prestola, pa se govorilo da se ne vezujemo za likove koje Martin stvara, jer ih isto tako lako ubije. Može se to isto reći za roman VENEDI Zla kob! Samo što Novica nije baš sklon ubistvima svojih likova, već ih stavlja na razne muke! Ali to je lepota romana – čitate i ne verujete svojim očima, srce vam ubrzano kuca, plašite se za omiljenog lika ali nastavljate da gutate reči jer želite da saznate šta se sa njim desilo.
Upravo takav je ovaj roman! I veoma mi je drago što nastavak izlazi na leto (ako se ne varam), tako da jedva čekam da se upustim u nastavak avanture i saznam gde se uputio Bogdan, šta će se desiti sa Dušanom, da li će Beloslav uspeti da preokrene situaciju u svoju korist, da li će Uglješa da se spotakne bar jednom, i tako dalje, i tako dalje.
Ipak, moram i da izdvojim zamerku. Ona je više tehničke prirode i možda većini ne bi smetalo, ali meni pomalo jeste. Naime, pasusi su povremeno znali da budu predugiiiiii, kad kažem predugiiiii mislim na dugi dve do tri strane. Isto tako, kada u okviru poglavlja imamo nekoliko celina, nisu bile razdvojene malo većim razmakom između redova, pa se dešavalo kad počnem pasus da se zbunim otkud sad to, a onda shvatim da se „scena“ promenila i da čitam iz ugla drugih likova. I možda bi bilo malo lakše/lepše da smo upravni govor imali jedan ispod drugog, a ne u okviru pasusa. Naravno, ovo su sve stvari tehničke prirode i više olakšavaju čitaocu vizuelno dok čita, nego što utiču na samu radnju (koja je i dalje fantastična!!!), pa sam želeo to da spomenem.
Svejedno, radujem se narednim nastavcima i jedva čekam da roman izađe! Već nekoliko ljudi me pitalo za ovaj roman kako mi se čini i sve što imam da im kažem – ČITAJTE GA! Opet, dolazimo do onog problema da će posle biti mučno čekati nastavak, ali ovaj roman zaista zaslužuje da bude pročitan. I ne samo to – voleo bih kada bi bilo moguće da ovaj roman bude ekranizovan. To bi tek bilo zadovoljstvo za gledati!
I još jedna sitnica za kraj – moram da pohvalim Novicu da iako je ovo njegov prvenac, a uz to samostalno izdanje, vidi se da nije štedeo kada je u pitanju kvalitet romana u fizičkom smislu. Zaista, tu imam samo reči hvale i to treba ceniti. Znamo svi u kakvom kvalitetu nam knjige uglavnom dolaze.
