Čini mi se kao da je prošla večnost od kada sam počeo da čitam Sudar kraljeva. Generalno mi broj pročitanih knjiga u mesecu, godini ili kako god nije bitan, niti se trudim da obaram neke rekorde. Volim kad uzmem knjigu da je pročitamu tri do četiri dana. Nekako mi onda cela radnja bude tu i lakše pratim tok. Ovako mi se nekako razvuče i volja počne da opada.
Doduše, ovo je verovatno i jedna od najdužih knjiga koje sam ikada pročitao. Knjiga je dobra. Radnja je veoma zanimljiva i teško da se može pročitati u 3 dana. Ali ipak mi je na momente bilo naporno. No kada to zanemarim utisci su fantastični.
Pre svega stvarno moram reći “Svaka čast!” Džordžu jer treba napisati ovoliko stranica (a verovatno i još više pa se to sređuje) i pohvatati celu radnju i sortirati poglavlja vremenski. Nije ni čudo što mu toliko treba vremena za svaku novu knjigu. Nadam se samo da ćemo ih dočekati sve. Zaista divim mu se.
Verujem da je većina gledala seriju pa o radnji i ne bih previše pričao. Druga sezona serije se poklapa sa ovom knjigom. Dosta je zanimljivo. Negde mi se Arja izdvojila kao omiljeni lik zbog svoje hrabrosti i upornosti i rešenosti da ostvari svoj cilj. Teon me je, sa druge strane, veoma nervirao. Karakterizacija likova je maestralna. Imam utisak kao da sam proživeo neke od tih momenata lično. Potajno navijam za Brena da uspe, kao i za Roba i za Sansu (iako znam otprilike šta se dalje dešava). Ovo je knjiga koja vas jednostavno uzme pod svoje i ceo serijal Pesme leda i vatre se ili voli ili ne voli. Mada sumnjam da ima onih kojima se ovo delo neće dopasti.
Ovo je knjiga iz koje može dosta da se nauči o životu, o poštenju, časti, ljubavi, o odnosu prema prijateljima i neprijateljima. Jeste sada 21. vek ali odnosi između ljudi i sada bivaju kao što su “bili u to doba”. Sersei mi je jedan od omiljenih likova zbog svoje spremnosti da ostvari svoje ciljeve po svaku cenu. Rekli su mi da se od 3. knjige radnja baš razlikuje u odnosu na seriju tako da se tome najviše radujem.
