Ovih dana „slavim“ dve godine od kako sam se upoznao sa Pitomim vulkanom i Đorđem. Početak godine sam obeležio sa reizdanjem Pitomog vulkana i u saradnji sa autorom podelio nekoliko njegovih pesama napisanih njegovom rukom. Konačno je došlo vreme da podelim svoje utiske o njegovoj novoj zbirci poezije – Bili smo dobri momci.
Đorđe Simić je neko ko mi je veoma drag kao osoba i u čijoj sam poeziji uživao i u više navrata je preporučivao. Tako da ne mogu baš da budem ni u potpunosti objektivan, ali svakako stojim iza svake reči koju ću u ovom tekstu da napišem.
Iako Đorđa znam privatno i gotovo smo stalno u kontaktu priznajem da me je iznenadio nekim pesmama. Đorđe je kroz celu zbirku veoma otvoren, iskren i hrabar. Ponekad sam imao utisak da se ogolio i malo previše. A opet, to je Đorđe. Već pesmom kojom otvara zbirku suočavamo se sa jačom emocijom i to ne onom najlepšom. Već tada može da se nasluti da će Đorđe dati srce na tacni i da će na momente ova zbirka da boli.
Kroz većinu pesama se provlači motiv ljubavi, kako one u porodici, tako i partnerske ljubavi. Tu su se vodili/i dalje se vode brojni ratovi. A svi ti ratovi se vode zarad mira i većina tih ratova se vodi u nama. Đorđe ne strepi da pokaže kako se oseća, čak ni kada Đorđe čuje „sve te muškarčine“ koji za njega kažu „naopak je“ i kad polemišu „sramotim li/naše prezime“. On istrajava da bude ono što jeste uprkos tome.
Na drugoj strani, u više navrata ćemo čitati i o ženama i njihovom životnom teretu. Kroz većinu tih pesama direktno spominje majku ili se obraća njoj, ali tu su i druge neke žene. Usudio bih se da kažem kako je Đorđe želeo da malo ukaže i na životni teret koje žene nose, a za koji se često podrazumeva a i ne smatra posebno teškim. I lepota ove zbirke je što Đorđe ukazuje na to da ljubavi svuda ima, ako ne na jednoj onda na drugoj strani. Čak i kad ljubav ne sme da se pokaže javno jedan dodir je dovoljan da vas totalno obuzme da više ne vladate sobom.
Dve pesme u Bili smo dobri momci koje su ostavile najjači utisak na mene su ožalošćeni i nerođeni. Na neki način tematika je slična, ali najjači utisak mi je u tome što je Đorđe u svega nekoliko stihova opisao toliko toga i prikazao jaku emociju. Veoma mi je emotivno, jako i lepo, a opet i veoma bolno. Đorđe se iz pesme u pesmu šeta od radosti do bola, pa ponovo nazad. Konstantno nam daje nadu i navijamo za njega da sme da dodirne tuđe koleno čak i po danu.
Jedna od bolnijih pesama mi je psi i ostali, posebno zbog te poslednje strofe. Nekako mami da zagrlite autora i stegnete ga jako, jako da zna da nije sam. A opet, da nije sve tako sjajno ni u partnerskim odnosima možete otkriti u pesmi šta cveće zna. I ovo je još jedan odlomak iz života autora koji nam daje na tacni i koji je bolan na svoj način. Autor se ne libi da nam pokaže ni da je, možda, na neki način neispunjen u ljubavi. A opet, ni ne krije neke svoje loše emocije, kao u pesmi kletve.
Kao što rekoh, ovo je jedna zbirka iskrenih i bolnih stihova, a opet i puna užitka. I mogao bih gotovo za svaku pesmu da kažem ponešto i da uvek još nešto dodam, ali ću se ovde zaustaviti. Ostaviću i nekoliko stihova iz kojih možete da osetite delić emocije koju nam je Đorđe dao. I čitajte Đorđa, jer je on i dalje dobar momak.
10.08.2022. godine:
Veoma sam uzbuđen i ponosan što je jedan delić utisaka koje ste upravo pročitali našao i u jutarnjem programu televizije Nova S – Probudi se, čiji je gost bio sam Đorđe Simić, povodom promocije svoje zbirke poezije. U nastavku pogledajte njegovo gostovanje.
