“Želim još!” To je prvi utisak nakon što pročitate poslednju rečenicu romana Pritajeno zlo. Drugi tom je nešto mračniji ali to dobrinosi samo da uzbuđenje raste. Mladen veoma lako opisuje događaje i osećanja što olakšava čitaocu da uđe u um glavnih likova i bolje se saoseti sa njima.
Nepotrebno je spominjati kako je karakterizacija likova fenomenalno odrađena. Nekako mi se čini da ih kroz neke sitne navike poput ispijanja kafe na terasi još više upoznajemo i doživljavamo kao prijateljima jer znamo to o njima. Ono što sam primetio u prvom romanu, ali se nastavlja i u ovom tomu, jesu sitnice koje autor ubacuje poput nekih pesama ili uopštenih opažanja o ovom našem svetu koja, bar u meni, bude osećaj da tako upoznajem bolje i samog autora.
Jedan od najzanimljivijih likova ovog dela mi je svakako Min Kuei koja je opisana maestralno. Kada bi neko pitao da je opišem rekao bih samo “Žena zmaj”. Moćno opisan ženski lik oštrog uma koji radi kao švajcarski sat. Nadam se samo da ću u poslednjem delu još čitati o njoj. Dok sam čitao o njenoj kreativnosti kad je upitanju ubijanje neprijatelja pomislio sam kako bi bilo zanimljivo da na fejsbuku osvane kviz “Na koji način bi te ubila Min Kuei?”.
Druga misao koja mi je prošla kroz glavu dok sam čitao knjigu jeste da mislim da bi se od ove knjige mogao napraviti dobar film. Neke stvari su toliko zanimljivo opisane a da nisu obične da me zanima kako bi se to predstavilo na platnu. Svakako, Mladen je pokazao da mu mašte ne fali prikazujući mnoga bića i pojave. Mogu samo da zamislim koliko je njemu samom zanimljivo.
Priča se čita bez daha gutajući se svaka naredna stranica. I još jednom, sa jedne strane mi je žao što sam sad počeo da čitam jer na poslednji deo treba da čekam godinu dana. Ali u tome je nekad i draž, zar ne? Sve u svemu knjiga vredna svake preporuke i jedva čekam da izađe i treći deo pa da kompletiranu trilogiju poklanjam prijateljima.
