Blank (Feđa Štukan)

Feđa kaže da je Blank „knjiga koja nikada nije ni trebala biti objavljena“. I da je baš zbog toga „imao slobodu da napišem sve“. Ovo je ono što ćete prvo saznati ako budete „guglali“ roman i čitali sinopsis.

Kad smo već kod sinopsisa, samo fizičko izdanje knjige mi se veoma dopalo. Crne korice, na rikni piše ime i autor, na prednjoj strani naziv knjige, a pozadi bar kod. Nema sinopsisa, nema loga izdavača, samo crnilo. I već tu mislim da možemo da primetimo određenu metaforu, ali i „najavu“ kakva nas knjiga očekuje.

Lično, za knjigu sam čuo pre nekih mesec dana u čitalačkom klubu kada smo se dogovorili da ovu knjigu čitamo sledeću. Nekoliko dana kasnije sam uzeo roman bez ikakve predstave o tome šta se u njemu nalazi. Odsustvo sinopsisa mi je još više golicalo maštu, ali sam rešio da neću tražiti po internetu više o ovom romanu.

Međutim, kako je knjiga odmicala, tako sam bivao sve radoznaliji pa sam neke stvari tražio na internetu, povezivao sa knjigom. Neke stvari su mi delovale toliko neverovatno da su se desile. Ipak, gugl je potvrđivao da jesu. Nekih stvari sam se i sećao da su se spominjali u medijima.

Blank je autobiografija koja je napisana vrlo direktno, otvoreno i bez imalo ustručavanja. Osim što Feđa opisuje događaje koje je preživao i/ili posmatrao, mislim da je za uspešnost ove knjige zaslužen jezik kojim Feđa piše. Od prve stranice on se ne ustručava da nam piše o svemu. Već na početku pratimo njega u ratu, potom na psihijatriji, nakon toga prolazimo sa njim kroz pakao droge i upadamo u pakao koji izaziva alkohol. Na kraju se rastajemo u paklu politike i religije.

Iako najviše o politici i veri možda vidimo na kraju, to su dve teme koje su protkane kroz celu knjigu. Konstantno ćemo čitati i o tome i koliko su ljudi na pozicijama koristili te stvari u određene svrhe. Nema veze što ne živim u BiH, niti što nisam nikada tamo bio. Ipak mislim da su ljudi na Balkanu jedan bratski narod i da smo svi isti. Nažalost, samo nas vere dele. Rodio sam se posle kraja Jugoslavije, odrastao uz razne priče, čak i učio o nekim događajima. Ipak, na kraju imam taj isti utisak, a to je da smo svi jedan narod.

I baš zbog tog osećaja da smo isti, događaji koji su se dešavali u BiH sam mogao da prepoznam. Nije ni ovde situacija sjajna i čini mi se da smo svi kroz slične muke prošli. Baš kao što kroz knjigu ljudi tri vere uspevaju da nađu zajednički jezik, bar na kratko i bar oni koji nisu na funkcijama, tako mislim da i narod uspeva da prepozna ovu knjigu kao dobru. I siguran sam da je vredna svake pažnje.

Čini se da Feđa ne preza ni od koga i ni od čega. Shodno tome on o svemu piše otvoreno. U jednom momentu kaže sledeće – Za katoličku crkvu je heroj. Religije vole morone. I ne, ne citiram ovo da bih na bilo koji način želeo da omalovažim katoličku crkvu. Nije ni on štedeo nikoga, ni pravoslavce, ni katolike, ni muslimane. Ali koju god veru ovde da stavite, rekao bih da smisao ostaje isti i da se poenta ne gubi. Kroz roman je puno pasusa koje sam izdvojio kao one vredne pomena. Ali ne želim da ih delim ovde. Pročitajte knjigu.

Ima jedan deo u kom Feđa piše o simbolu hrišćanstva i kako je on mogao biti drugačiji. Lično, o tome nisam nikada razmišljao ali sve što je rekao ima veoma smisla kad malo bolje razmisliš. Takvih odlomaka na različite teme je dosta. I to je još jedna lepota ove knjige.

Dok sam čitao Blank imao sam i osećaj besa, ogorčenosti i tuge. Čini se da su mali i obični ljudi nebitni. Oni su potrebni da bi državni aparat za nekolicinu radio. A ta nekolicina ima za cilj svoje interese i sve radi u skladu sa njima. Kao što Feđa kaže – Pomirenje ovdje nije nikome u interesu. U mržnji je bogatstvo. A odavno je neko rekao Zavadi, pa vladaj.

Običan narod je uvek patio i uvek će patiti. Krivaca ima na svim stranama i niko ne želi da svoje grehe prizna. Čini se da je to uvek bilo i da će tako i ostati. Iako je u pitanju autobiografija, usudio bih se da kažem da je Blank i odlična kritika društva. Jeste da on piše o BiH, ali ni okolne države nisu ništa bolje. Žao mi je što nisam ranije čuo za ovu knjigu. Žao mi je što nisam ranije čuo šta je sve Feđa uradio. I žao mi je što oni koji žele najbolje društvu na kraju ispadaju proglašeni kao neprijatelji istog. Oni koji vladaju ne vole one koji im tu vlast talasaju.

Sa druge strane, imamo i jednu otvorenu ispovest narkomana. Nekoga ko se drogirao naveliko i ko je, kako sam kaže, po 250 eura dnevno trošio na drogu. Kaže, snalazio se za novac. Ostavlja nam i napomenu da ako ikad poželimo da se drogiramo da nikako to ne bude heroin. Toliko je loš. A i kroz njegovu priču možemo to da primetimo. Iako su ti delovi možda pomalo i mučni, ipak ih treba pročitati. Vredni su.

Lično su mi veoma zanimljivi delovi u kojima nam autor priča o tome kako se snalazio za drogu. Ili za lovu da dođe do droge. Ili kako su dolazili do lekova protiv bolova. Čini se da ljudska mašta nema granice. Posebno kad si u krizi. Još jedna stvar koju sam primetio, a onda je i sam autor konstatovao je sledeća – družiti se sa autorom nosi veliki rizik po vaš život. Mnogi njegovi drugari, poznanici i drugi su završavali mrtvi. Uglavnom je autor bio taj koji ih je nagovorio na vožnju motorom, paraglajderom, na iglu i slično.

Na kraju knjige Blank se nalazi zahvalnica koja se sastoji od mnoštva imena. Prva dva imena su, verovatno većini ljudi na svetu, dobro poznata – Angelina Jolie i Brad Pitt. Oni su „krivci“ za ovaj roman. Oni su Feđu nagovorili da napiše roman o svom životu sa idejom da postane materijal za film. Ako sam dobro shvatio oni su se upoznali na projektu snimanja filma In the land of Blood and Honey. I još nekoliko detalja nam Feđa iznosi.

Dok sam je čitao, na momente me je podsećala na roman Ko su oni bili, u smislu stila kojim je napisan. Oba autora su otvorena, direktna, bez ustručavanja ili zadrške. Oba pričaju o stvarnim događajima iz svog života i oba su mi veoma dobra. Siguran sam da ću se ovoj knjizi vratiti opet. Siguran sam da ću se radovati ako Feđa odluči još nešto da napiše. I siguran sam da će ova knjiga nalaziti na reči hvale. Zaslužuje to. I nadam se, da će uspeti da dopre bar do jedne osobe da promeni svoja ograničena viđenja sveta, pošto nas ovdašnja javnost i politika „uče“ upravo suprotno.

Izdvojeni citati:

Poštovanje se mora zaslužiti.

Feđa Štukan

Detalji o knjizi:

Knjiga: Blank
Autor: Feđa Štukan
Izdavačka kuća: Čigoja
Godina izdanja: 2021.
Žanr: Autobiografija

Kako sam saznao za knjigu: U književnom klubu

Omiljeni lik: /
Najmanje omiljeni lik: /
Ocena: 10/10