Smatram da je ovo poslednji put da ću spomenuti serijal o Hari Poteru, a i njega samog dok komentarišem neki deo serijala Severna kapija, a zapravo hoću da kažem da tokom čitanja ove knjige nisam imao nikakav osećaj da nešto liči na Hari Potera. Danijel je svoj svet izgradio na sebi svojstven način i uživancija tokom čitanja je zagarantovana.
Iskren da budem, meni se Margita baš i ne dopada. Nije loša, ali sve sam nešto čekao momenat da se pokaže da je ona zla osoba. Ne znam što sam imao taj utisak. I veoma me zanima šta će biti u daljim delovima ove sage sa njom.
Na samom početku imamo jednu malu “misteriju” u prologu i nisam se nešto puno ni trudio da razmišljam ko bi mogao biti Suzanin sagovornik, ali na kraju kad sam saznao sve mi je nekako imalo smisla. Sviđa mi se kako se neki momenti od ranije provlače i kasnije i to samo “tera” čitaoca da bude što pažljiviji prilikom čitanja knjige. Volim tu slojevitost i povezanost priče.
Što sam više čitao više sam grizao da što pre saznam kraj. Ova vožnja mi je bila uzbudljivija i još bolja. Lakše je mnogo kad čitate drugi deo jer ste već upoznati sa likovima pa se mnogo brže prelazi na avanture. I ovaj nastavak nije razočarao baš kao ni prethodni deo – Duhovi prošlosti. Baš naprotiv, još je bolji. Suzana mi je i dalje malo iritantna i ta drama oko ljubavi u začetku mi miriše na još žešći nastavak priče. Uskoro ću je čitati i jedva čekam!
