Semper idem sam odavno video na bukstagramu. I stalno se provlačila želja da je čitam, ali sam kupovinu iste odlagao. A onda sam je dobio na poklon od učenika. I na kraju sam izuzetno srećan što je baš na taj način našla put do mene, jer je ovo jedna izuzetna knjiga.
Već u uvodnom delu, tačnije nekoj vrsti predgovora, sam imao knedlu u grlu i podigao svoja očekivanja o ovoj knjizi. Obećavao je. A onda su se ta obećanja i ispunila. Koliko mi se dopala knjiga možda najbolje govori činjenica da sam po prvi put poželeo da primenim nešto što Čarli (iz romana Prednosti jednog marginalca) stalno radi – a to je da svaku knjigu čita po dva puta uzastopno, sa ciljem da je doživi kako treba.
Ne bih umeo ni da opišem ono što se krije u koricama ove knjige, ali mogu da kažem da je sjajno. Hronika jednog vremena, jedna porodična priča sa sjajnim dosetkama, tako toplim i pitkim pripovedanjem. Ova knjiga je pravi čitalački raj. Zaljubio sam se u stil pisanja, oduševio sam se likovima i uživao u svakoj stranici ovog romana.
Ovo nije ratni roman, ali je podsetnik na to koliko je rat razarajuća stvar za ljude. Semper idem – zlo je uvek isto. Đorđe i ima za cilj da napravi paralelnu sa skorašnjim ratom koji se desio na tlu Balkana. Podseća nas da rat nije rešenje, niti će mržnja doneti dobro.
Ono što me je bolelo dok sam čitao roman je nepravda koja je nanošena Jevrejima. Đorđe bez uvijanja opisuje neke od događaja. Iako su to sve istorijski događaji i znamo njihove ishode, opet sam navijao da što više njih preživi i pobegne Švabama, kako ih Đorđe zove u knjizi. A onda, današnja situacija i svi događaji koji se dešavaju u Gazi ne mogu da ostave srce nedirnutim. Žalosno je što se istorija ponavlja, samo što su oni koji su bili žrtve sada počinioci strašnih dela.
Najveći deo događaja u romanu se odvija u Somboru, ali se u početku delom radnja odvija u Zagrebu. Autor spominje i ulice, lokale, parkove što još više oživljava sliku tokom čitanja. Bio sam u Zagrebu više puta i malo je reći da volim taj grad. Tako da je za mene ovo bilo jedno dodatno čitalačko uživanje. Planiram sledeći put kad posetim Zagreb da ponesem i ovu knjigu i prođem spomenutim ulicama.
U Somboru nisam bio, ali sam nekako osetio grad i imam veliku želju da ga posetim, što se nadam da ću uskoro i učiniti. Definitivno je ovaj roman ostavio na mene veliki utisak i sigurno je priča kojoj ću se povremeno vraćati.
Znam i da postoji predstava rađena po ovom romanu i potrudiću se da je odgledam, makar jednom. No isto tako bih voleo (ukoliko bi tako nešto bilo moguće) da neko snimi i film ili seriju po ovom romanu, ali što je realističnije moguće.
Za kraj bih spomenuo da ovaj roman nema kraj, tačnije da je iznenadna smrt autora ostavila Semper idem bez planiranih četiri poglavlja. Meni je izuzetno žao zbog toga, jer je ova priča toliko sjajna da mi zaista fali još. Čak i da su napisana i ta četiri poglavlja, verovatno bih želeo još. Toliko je dobra priča. Ipak, i ono što dobijamo je od izuzetnog značaja i mnogo vredi.
