Dok sam čitao Mihajlovu zbirku Moje zablude malo sam je i prevrtao, pa sam u jednom trenutku pročitao i njegovu biografiju na kraju knjige. Shvatio sam da se on i ja znamo oko deset godina, još pre nego što je objavio svoju prvu knjigu. I čudno je što za sve to vreme nisam pročitao neku njegovu knjigu, sve do sada.
Iako se toliko dugo znamo, ne mogu da kažem da smo bliski. Imali smo kontakt koji nije izlazio van okvira neobaveznog ćaskanja. I baš zato me je oduševila ova knjiga – koliko je zapravo dao sebe.
Pre svega, u nekoliko pesama, poput večito pitanje, možete spoznati da je Mihajlo prevremeno rođen i da zbog toga ima određene zdravstvene posledice. A onda je tu pesma izvini. koja govori o zdravstvenom stanju člana njegove porodice i ta pesma me je baš oduvala. Koliko nekad nismo svesni stanja ljudi u našem okruženju.
Mihajlo vrlo otvoreno priča o brojnim osećanjima, stanjima i odnosima u ovoj zbirci poezije. Ne libi se da kaže i šta misli. Iznosi i svoje stavove po raznim pitanjima. A opet, sve je upakovano na vrlo pitak način, bez ikakve patetike.
O porodici je pisao više puta i jedna od meni najdražih pesama jeste porodica, u kojima se obraća majci i bratu. U nekim od pesama spominje i oca, posebno koristi jedan motiv u više njih. I taj motiv mi je na momenat toliko nerealan, toliko nestvaran, a opet i nije. Čini se da ga taj prizor progoni, iako imam utisak da ponovo treba da se desi da bi birao isto.
Moje zablude su Mihajlove lične misli, pa tako čitamo i o njegovoj nesigurnosti, o sumnjama. Čitamo i o tome šta on može ili ne može da uradi. Na primer, pesma šapat mi je vrlo bliska, govori mi o nečemu što sam prošao. I taj završetak pusti ga, on tebe ne može – bivao sam tu više puta.
Mihajlo je i neko ko se bavi društvenim temama i jedan je od mojih glasnijih pratilaca. Svoj glas koristi kako na društvenim mrežama, tako i u svojim delima. Jedna od njegovih pesama i otkucane reči imaju posledice govori upravo o potrebi da se ostavljaju komentari mržnje ispod tuđih objava. I ono što mi je najlepše jeste da on zapravo poziva na osvešćivanje mogućih posledica po osobe koje te komentare dobijaju.
Naravno, nisam iznenađen što su i događaji u Srbiji bili inspiracija za neke od pesama. I čak i takve stvari Mihajlo upakuje na neki način da vas pokrene na razmišljanje i preispitivanje. I upravo je u tome najveća lepota Mihajlove zbirke Moje zablude – ona nije tematski određena, ne bavi se jednom temom.
Ovo je zbirka o životu i svim onim stvarima koje nas muče ili su nas nekad mučile. A ako nas i ne muče, onda smo u zabludi da ne muče nikoga.
