Moram da napomenem da sam dosta subjektivan kada je roman Prednosti jednog marginalca u pitanju. Naime, tokom 2013. sam imao neke probleme i u tom periodu sam i pogledao filmsku adaptaciju ove knjige, a ubrzo potom sam pročitao i knjigu. Prijala mi je ova priča i pomogla mi je u tom periodu. Ujedno, ovo je prva (a za sada i jedina) knjiga koju sam pročitao na engleskom jeziku. Nekako se ne osećam sigurno da čitam na engleskom, ali ovu knjigu sam morao jer u tom trenutku nije postojala prevedena knjiga.
Kada ostavim sve ove sentimentalne momente po strani, mogao bih reći da ova knjiga nije ništa spektakularno. Jeste to divna priča u lepoj formi sa nekim detaljima koje Čarli primećuje ili spominje i simpatično je sve to. Nije to priča koja će vas oduvati, ali opet, nekako je pitka i knjiga se brzo čita.
Ono što mi je posebno zanimljivo je da je knjiga napisana u obliku pisama koja piše Čarli o sebi i dešavanjima oko njega i šalje ih na jednu adresu. Svako pismo počinje sa datumom kad je napisano i završava se sa “S ljubavlju, Čarli”. Jedina stvar koja me nervira (a opet i imam razumevanja) je preosetljiva strana Čarlija. Često je sklon suzama. Na kraju nam bude jasno šta se to sve izdešavalo i šta je možda uzrok njegovom takvom ponašanju, ali opet u nekim momentima sam bio “Daaaaaaj, Čarli, breeee?!?!?”. No opet, razumem ga sa druge strane.
Ne mislim da će ova knjiga naići na preveliko oduševljenje, ali opet kad govorim o njoj govorim o omiljenoj knjizi jer sam se osećao kao da me je ušuškala i grlila tokom tog jednog perioda. Svakako, mislim da će većini biti simpatična za čitanje, pa ko razmišlja da li da je pročita – moj odgovor je da!
Čarlijeve dve omiljene osobe su Sem i Patrik. I moram da priznam da sam se u sve tri osobe pronašao u nekom delu, što je opet (meni bar) zanimljivo. Filmska adaptacija je isto podjednako dobra, Ema Votson je nenadmašiva. Dok sam čitao knigu video sam njen lik, nisam mogao drugačije.
