Sećam se kada sam video prvi put roman Druga kuća da su me privukle korice i naziv. I sam sinopsis mi je delovao dovoljno zanimljivo da knjigu naručim. I konačno sam je pročitao.
Moram da priznam da ovo nije knjiga koja me je osvojila i oduševila. Napisana je u prvom licu tako da nam se glavni junak, Oluja, direktno obraća i priča svoju priču. Oluja je dvanaestogodišnji dečak koji kreće u novu školu u kojoj važe nešto drugačija pravila.
I sam Oluja nas upozorava da će priča postati sve mračnija, tako da to i nije neko iznenađenje. Ipak, situacije kroz koje Oluja prolazi nisu prijatne i ne čitaju se baš lako. U nekoliko momenata sam pomišljao da roman ostavim nepročitan jer mi baš nije išlo. A onda sam u danu pročitao poslednjih dvestotinjak stranica. Na kraju sam ipak mišljenja da sam mogao i bez ovog romana.
Da se razumemo, roman ima dobrih strana i u tom smislu ga vredi pročitati. Ipak, kompletna radnja romana meni nije bila to nešto. Oluja je dečak razvedenih roditelja, i to onih roditelja koji se stalno svađaju. Otac je našao novu ženu. Njegova maćeha je zapravo i školska savetnica u novoj školi i nije baš naklonjena Oluji. I sama škola je rigorozna sa nekim novim pravilima. I sve to stvara jedno vrlo loše okruženje za Oluju.
Ipak, on spas nalazi u fabrici i društvu koje tamo pronalazi. Ali uprkos tom komadiću plavog neba, roman odiše hladnoćom i zebnjom. Radnja kulminira na kraju na možda pomalo neočekivan način. Ali, meni bar, opet nekako čudan. I, na primer, nisam uopšte shvatio poentu maski iako kroz veći deo romana imamo misteriju maski i čemu one služe.
Druga kuća se može posmatrati kao roman koji je kritika školskom obrazovnom sistemu. Takođe, može se posmatrati kao priča koja treba da nam približi decu bez staranja i sa čime se oni susreću. Ovo je roman koji treba da nas nauči da deca nisu igračke i da sa njima moramo biti pažljivi, oni su kao sunđeri koji upijaju sve što ih okružuje. Zaista, roman ima dosta kvaliteta. Ipak, možda je najpreciznije reći da jednostavno nije bio moja šoljica čaja.
Za kraj, napisao bih još nešto pozitivno, a to je da ilustracije koje prate roman su vrlo zanimljive i dobro su uklopljene u priču.
