Konačno, na red je došao i treći deo trilogije Ćerka magije – Snovi o bogovima i čudovištima. Svet Lejni Tejlor je veoma pažljivo satkan, kao i uvek. Ona je puna ideja i uvek nađe nešto novo i drugačije da oduševi čitaoca. I ko je čitao prethodne utiske zna da ovu spisateljicu volim, a njena dela prosto obožavam.
Ipak, ovog puta moji utisci neće biti toliko opčinjavajući. Čini mi se da je knjiga bespotrebno duga. Mnogo bi veći efekat imala da je kraća. Ne kažem, ima i ovakva celina svoju draž. Posebno za one čitaoce koji baš, baš vole detaljne opise. Lejni nije štedela na opisima i detaljima. Ipak, meni je lično na momente bilo previše istih.
Još jedna stvar koja mi se nije dopala je završetak jedne velike „bitke“. Naime, sve vreme smo očekivali bitku, a na kraju od nje nismo videli ništa. Ne postoje poglavlja u kojima se govori o toj bici, ali Lejni je pisala o tome šta se desilo i koje su posledice. Lično, meni je to veliki propust jer sam još od drugog dela (Dani zvezda i krvi) očekivao susret dva anđela i pakleni okršaj.
Veliki plus je što je Lejni pronašla nove načine da me oduševi. I što je, opet, uspela da neke stvari privede kraju na način na koji nisam uopšte ni pomislio. Kao i uvek, u takvim stvarima briljira. I zaista, tu joj moram odati poštovanje.
Kada sumiram kompletne utiske o trilogiji, moram da priznam da mi se dopada i da mi nije žao što sam je pročitao. Ali, ako bih morao da biram, uvek će duologija Neznani sanjar imati prednost za mene. Možda jer sam prvo nju čitao, a možda jer je jednostavno bolja. Morate ih pročitati pa da prosudite sami. U svakom slučaju, ako razmišljate da čitate Lejnine romane, imate moju podršku!
