Roman Ljubavnici je jedan od onih romana koji izazivaju samo pozitivne emocije. Bude tu i čežnje, bude tu i nostalgije, bude se želje, sanja se o duhovnoj slobodi. Paolo Konjeti još jednom oduševljava i pokazuje svoju ljubav prema planinama. I kroz tu svoju ljubav budi ujedno i moju. A ujedno me i uči da cenim planine koje imam i koje posećujem bar jednom godišnje.
Od Konjetija sam pročitao prethodna dva njegova dela izdata kod nas. Sećam se da me je roman Osam planina oduševio, dok to baš i nije bio slučaj sa Divljim dečakom. I veoma me zanimalo šta će se dogoditi sa ovim romanom. Na moje veliko zadovoljstvo roman Ljubavnici je još jedno delo vredno pažnje. I siguran sam da ću mu se vraćati iznova.
Ovo je (još jedna) priča o planinama, o Alpima. Ovo je priča o životu na većim nadmorskim visinama. Ovo je priča o hladnim i snežnim predelima, ali o toplini u ljudima. Ovo je jedna pomalo obična priča običnih ljudi koji žive na planini i uživaju u njenoj lepoti. Nema tu velikih događaja i velikih obrta, baš suprotno. Ovo je priča o sitnicama koje mogu da ulepšaju čoveku život. Priča o detaljima koji se mogu uočiti u prirodi. Priča o lepoti i veličanstvenosti prirode.
Da, provlači se tu i priča o ljubavnicima, o njihovom odnosu. Ipak, lično bih rekao da je ovo više priča o prirodi i odnosu prema njoj. Ljudi žive neke svoje živote i lepo je što se radnja proteže kroz godinu dana. Na taj način imamo uvid u poslove u planini. Ovo je priča od stotinu pedesetak stranica, a u njima je opet toliko toga rečeno. Iz svakog poglavlja isijava ljubav prema planini i njenoj veličanstvenosti.
Moram da priznam, ponovo je Konjeti probudio želju u meni da razmislim i pokrenem se po pitanju odlaska na neke veće visine, da ih osvojim. Nije lak zadatak, ali sudeći po ovoj priči, to je osećaj koji se ne može ni sa čim uporediti. A još jedna zanimljivost koju sam otkrio kroz roman je – da li znate da ako želite da odete do Norveške dovoljno je da se popenjete uz Alpe do određene visine? Kako i na koji način, ostaviću vam da sami odgonetnete. Posle dužeg vremena sam toliko pod utiskom nekog romana da se plašim da više bilo šta napišem, jer imam utisak da sve što bih rekao ne može ni približno da prikaže moje oduševljenje ovim romanom, ni svu njegovu lepotu.
Један одговор