Divlji dečak (Paolo Konjeti)

287

Knjiga Divlji dečak koju je napisao Paolo Konjeti je druga njegova knjiga koju čitam. Pre otprilike dve godine sam pročitao njegovu knjigu Osam planina koja je izašla nekoliko meseci ranije. Sećam se da je Osam planina knjiga koja se meni dopala i kojoj sam se povremeno u mislima vraćao nakon pitanja.

Nije to knjiga koja osvaja u smislu da pomislite WOW!, ali ta knjiga toliko ima dušu i toliko su likovi ogoljeni na neki sopstven način da razumete njihove želje, snove i potrebe da se prosto saživite sa njima i ti likovi ostaju dugo sa čitateljem. Sve ovo spominjem iz razloga zato što je Divlji dečak isto takva knjiga. Knjiga sa dušom, koja vas neće osvojiti neverovatnim preokretima, ali su likovi toliko prirodni i sve je nekako lepo opisano da će čitatelj uživati (i pomalo žaliti što nije sad tamo da sve to vidi svojim očima).

Divlji dečak je knjiga koja se sastoji iz dve novele, od kojih je prva napisana pre romana Osam planina, a druga nakon tog romana. Razmak između tih novela je otprilike deset godina. Radnja prve novele je smeštena na Alpima, a druga na Himalajima. Sama forma tih novela je pomalo različita, pa se i tako može primetiti da nisu pisane u isto vreme. Plus, u drugoj noveli autor je mnogo manje koristio aorist pri sklapanju rečenica (što mi je najveća mana knjige!) pa je sve bilo mnogo tečnije za čitanje.

Za razliku od Osam planina, Divlji dečak predstavljaju lične putopise Paola. Ovo su njegovi lični doživljaji koje nam on prenosi i u tome je još veća lepota. Paolo je neko ko veoma voli planinu, da se penje po njima i prirodu koju planina poseduje. On sve to toliko dobro dočarava da sam više puta u toku čitanja ove knjige poželeo da uskočim u auto i odem na neku planinu i uživam.

Obe novele su pune ljubavi prema planini, pa bih i ovu knjigu (kao i prethodnu) mogao okarakterisati kao svojevrsne ode planinama. Zaista pokazuju koliko su planine divne i koliko ima nečeg lepog i posebnog u planinarenju. Sigurno ni sam nisam razumeo tu ljubav prema planinarenju do kraja, ali kao što sam već rekao toliko je opčinjavajuće opisana da sam poželeo da odmah odem i osvojim neki vrh. Ili, makar, brežuljak.

Divlji dečak Paolo Konjeti Osam planina
Knjige Paola Konjetija u izdanju Lagune

Pored samih planina koje Paolo opisuje veoma dobro, on se dotakao i naroda koji živi na njima. Nema tu predugih opisa, ali je dovoljno zagrebao ispod površine da možemo da osetimo duh naroda i šta je za njih sreća i kakve stvari njih raduju, kao i zašto im ne smeta što do rodbine putuju tri dana peške, pa još četiri dana nekim prevozom. To je potpuno jedan drugi svet.

Ova knjiga bi jedino bila bolja kada bi se u njoj nalazile silne fotografije sa tih putovanja, jer verujem da ih je autor pravio. Toliko dobro opisuje okruženje u kom je da je šteta što ne postoje fotografije. Međutim, uz drugu novelu su priloženi crteži Paolovog saputnika, pa bar malo možemo da zavirimo u prirodu iznad 3000 metara nadmorske visine kojoj je Paolo svedočio.

O samoj radnji ne bih imao šta puno da kažem. Nema tu nekih obrtaja i događaja koji će vas vući da čitate knjigu. Možete čitati po jedno poglavlje dnevno i biće vam super. To je priča o planini i svemu što se dešava na njoj i kao takva je sjajna!

Pošto sam pre nekoliko dana imao pitanje o ovim knjigama shvatio sam da nisam siguran kome bih ove knjige mogao da preporučim. Naravno, onima koji vole planine verujem da će biti interesantna, ali mimo toga ne znam kome bih je preporučio. Ne kažem da je za retke, već prosto da je specifična malo i verujem da je ovo ona vrsta knjige koja vam se ili dopadne i sačuvaćete je pa joj se nekad vratiti ili vam se neće dopasti uopšte. Znam samo da oni koji vole brzinu u romanu i da se stalno nešto dešava ne treba da čitaju ovu knjigu. Znam da ću se ja vraćati ovim knjigama, ali i kupovati nove njegove knjige ukoliko budu izlazile kod nas.

Izdvojeni citati:

Mnogo sam dao, a gde mi je bila nagrada?

Paolo Konjeti

Nisam želeo da živim ono što nije život, jer živeti je dragoceno; niti sam želeo da se pomirim sa sudbinom, sam ako to nije sasvim nužno.

Paolo Konjeti

Od čega uostalom bežimo kad bežimo od kuće?

Paolo Konjeti

Čitava godina može da proleti u trenu, a jedna noć može da traje beskonačno.

Paolo Konjeti

Traženje prečica je najbolji način da se upadne u nevolju.

Paolo Konjeti

Reči koje je znao nisu mu bile dovoljne da kaže kako je.

Paolo Konjeti

Čini se da se put pravi da se nešto donese, a onda se ispostavi da je napravljen zato da odnese.

Paolo Konjeti

Detalji o knjizi:

Knjiga: Divlji dečak (Il ragazzo selvatico // Senza mai arrivare in cima)
Autor: Paolo Konjeti (Paolo Cognetti)
Izdavačka kućaLaguna
Godina izdanja: 2013. i 2018. (za srpsko izdanje 2020.)
Žanr: Putopis

Kako sam saznao za knjigu: Čitao sam knjigu ovog autora

Omiljeni lik: /
Najmanje omiljeni lik: /
Ocena: 8/10

Da li Vam se svidela ova objava?

Budite u toku sa novim objavama na blogu.

Sačekajte trenutak...

Hvala Vam što ste se prijavili!
Proverite Vaš inbox ili spam/junk za mail dobrodošlice!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Like
Close
Petrov svet Tiny Salt theme © Copyright 2020. All rights reserved.
Close