Pre utisaka moram da kažem dve stvari o sebi. Prva je da imam 25 godina, a druga da sam skoro počeo da radim kao profesor u jednoj srednjoj školi. Zašto je ovo bitno? Zato što je Davidova lista nastala iz pera jednog profesora.
Na preporuku druga sam kupio ovu knjigu. Pročitao sam prethodno sinopsis knjige i znam sam da će biti dirljiva priča. Ovo je knjiga koja govori koliko je posao profesora divan posao i koliko je zapravo značajan. Obrazovni sistem u Americi je drugačiji, ali suština je ista.
Mnogo puta sam i ranije slušao kako je „blago profesorima, dva velika raspusta, po 20ak časova sedmično i nešto se žale“. Nije sve stvar samo u tome da dođeš na čas i ispričaš to neko gradivo, a onda oceniš i zaključiš ocene na kraju. Ova knjiga upravo o tome govori! Neki učenici su imali sreće da imaju takvog profesora, da ih je naučio mnogo čemu van gradiva, da ih je podstakao da razmišljaju i da istražuju život. Ne znam za druge ali ja bih voleo da sam imao više ovakvih profesora. Imao sam neke profesore koji su bili slični Davidu i ti su mi profesori bili omiljeni, kao i časovi tih profesora.
Knjiga je dirljiva, ujedno se provlači i priča o borbi sa rakom. Imao sam blisko iskustvo sa tim i znam koliko je teško boriti se. Ali ova knjiga pruža snagu i nadahnjuje i mislim da je vredi pročitati. Tu postoji i divna priča o prioritetima. Bez obzira u kom ste uzrastu, nikad nije kasno preispitati sebe i svoje prioritete.
Već posle nekih 80 strana od 223 sam znao da će mi ovo biti jedna od omiljenih knjiga. I sad jedva čekam da prođe raspust i da se vratim u učionicu i da probam da primenim neke od stvari o kojima je David pričao.
Један одговор