Lepo piše na naslovnoj strani romana Čovek po imenu Uve “Smejaćete se, plakati…”. Nisam očekivao da će biti suza. Prevario sam se. A što se smeha tiče bilo ga je mnogo!
Ovo je knjiga koja će vam ulepšati dan, definitivno! Sad mi je jasno što je toliko hvaljena knjiga. Odmah nam je jasno sa kakvim džangrizalom imamo posla, ali vremenom se to džangrizalo uvlači pod kožu neosetno. I do poslednje stranice Uve džangriza, ali na kraju se radujete tome. To vas zasmejava i ulepšava vam dan.
Kako je knjiga odmicala sve sam se češće smejao. Plakao sam od smeha. Plakao sam i od emotivnih momenata. Ova knjiga pokazuje da većina nas ima srce, a Uve ima VELIKO srce! Dosta nezgodan čikica sa kojim niko ne može da izađe na kraj, a opet veoma divan. Kroz knjigu sam samo počeo da se nadam da neću biti u ovoj meri džangrizalo kad budem imao 59 godina. Mada neke sličnosti imam sa njim.
Mislim da je nemoguće ovu knjigu opisivati i dočaravati. Ona je jedan divan utisak. Definitivno je jedna od mojih omiljenih i vratiću joj se opet. Čak i rečenica poput “Onda su ponovo morali u bolnicu.” će vas nasmejati do suza. Neverovatno, zar ne?
Ovo je priča koja će vas zagolicati. Prijaće vam i neke usputne priče. Naučićete kako da procenjujete da li je neka osoba dobra ili ne. Uveov dovitljiv način dodeljivanja imena poput Cokule me je zasmejao do suza. Definitivno roman vredan pažnje i zaista se nadam da su i njegovi ostali romani dobri bar upola kao ovaj. Upoznajte se sa Uveom!
