Kod nas je prevedeno desetak Bakmanovih knjiga, ali ni polovinu nisam pročitao. Ipak, na osnovu onoga što jesam pročitao mogu da izvučem zaključak da Bakman nema lošu knjigu. Ne lošu, nema ni osrednju knjigu. Tako je i sa romanom Slika s morem. Jedino mi ostaje misterija kako je ova knjiga takav naslov od My friends.
Kada pričam o zajedničkim karakteristikama Bakmanovih romana to je definitivno da oni izazivaju i smeh i suze. To su romani koji izazivaju rolerkoster emocija od onih najsrećnijih do tužnih, pa natrag. Jednostavno ne možete ostati imuni na to kako on kroji priču. A priča…
Priča je sjajna. Dve vremenske linije isprepletane osećanjima, radostima, istim ili sličnim osobinama. Gotovo je neverovatno kako je to sve tako Bakman uspeo da spoji u jednu priču. I zato je ova priča čarobna. Ovo mi je do sada njegova najdraža knjiga. Zato što se ovde radi o tinejdžerima, zato što se radi o lepim uspomenama. Ovo mi je najdraža knjiga jer se radi o umetnosti i stvaranju. Ovo mi je najdraža knjiga jer se radi o životnim radostima i obećanjima. Ovo je roman o životu.
Slika s morem će biti priča zbog koje će vam knedla zastati u grlu. Stezaćete stranice romana u strahu šta će sledeće da se desi. Proživljavaćete strahove i sram, kleti pojedine likove iz romana. A opet, toliko je života u njima! Posebno me je pogodio opis majke jednog od glavnih junaka:
Njen sin je mislio da ta žena u sebi nosi hiljadu života koje je mogla živeti, ali ona nikada ne bi poželela nijedan osim ovog, jer je ovo bio jedini u kom je imala baš ovog sina. — Slika s morem, Fredrik Bakman
Ljubav opisana između njih je nestvarna. I ma koliko možda Joar delovao smešno i glupavo i bio iritantan, ipak ima ogromno srce i zbog toga ga izuzetno cenim i voleo bih da imam priliku da ga upoznam. A ono što mi je najlepše u vezi njega je upravo to ogromno srce i pravo prijateljstvo. Video je da je njegov prijatelj pomiren sa sudbinom, da nema neke planove. I to mu nije smetalo da tog istog prijatelja gura napred, da sanja za njega i da ga podstiče da i sam sanja. A taj prijatelj…
On je umeo u svemu da vidi lepotu, jer nije umeo da je vidi u sebi. — Slika s morem, Fredrik Bakman
Više puta sam bio nesiguran u sebe, posebno u ono što stvaram. I trenutno koračam putem stvaranja i izgradnje nekog novog dela života i njegova priča me je baš inspirisala. Gura me napred. Nekad je neophodno da svojim snovima damo priliku, da ih pustimo da udahnu dah, da im damo život. Nekad je dovoljno da ugledamo sliku na belom zidu, a nekad ni to. Ipak, duše se prepoznaju i zato je život predivan. U njega nam povremeno uplove razni ljudi, neki kao prolaznici, neki kao ona varnica koja je bila potrebna da naše čežnje i želje zapali do požara. Ponekad je potreban prijatelj koji će reći da je to o čemu sanjamo ono pravo, da ne treba da se ustrušavamo.
Umetnik si ako nešto stvaraš! Umetnik si ako ne vidiš svet onakav kakav jeste, ako mrziš bele zidove! Niko drugi ne odlučuje šta je umetnost, niko te ne može sprečiti da voliš šta god želiš, cinici i kritičari mogu da kontrolišu sav ostali otpad na planeti… ali ne mogu da odluče koliko ti snažno kuca srce! Postani šta god želiš, ali nemoj postati jedan od njih. Umetnost je već dovoljno slabašno svetlo. Jedan jedini dah može da ga ugasi. Umetnosti trebaju prijatelji, moramo da štitimo plamen dlanovima, dok ne postane dovoljno jak da sam gori. Dok ne postane požar. Nezaustavljiv. — Slika s morem, Fredrik Bakman
Bože, koliko je tek Kristijan nestvaran lik. Toliko malo se pojavljuje u knjizi a takav trag ostavlja. Baš poput i njegove mame. I ovo je sjajna knjiga koja ukazuje na to koliko roditeljstvo može biti divna stvar i koliko je bitno baviti se svojom decom, pružiti im ne samo dom, hranu i toplu postelju, već njihovu dušu grliti i njihov um hraniti na pravi način.
Još jedan benefit romana Slika s morem je što sam po prvi put čuo za mit o Zeuksidu i Parasiju. Neću ga ovde objašnjavati, niti vam preporučujem da ga guglate. Najbolje je otkriti ga u ovom romanu, u kontekstu u kom se taj mit i spominje. Predivno je pričati o ljubavi na takav način, mislim da nam takvih priča danas nedostaje kao društvu. Ne mislim samo na partnersku ljubav, već i na porodičnu, drugarsku, na sve nivoe ljubavi. Posebno onu između drugara. I posebno pričati o tome koliko detinjstvo ume da bude lepo. Nedostaje mi taj period leta kada se skupimo svi iz ulice i igramo žmurke a onda u neko doba noći majke zovu sa prozora i terasa i molimo ih da ostanemo još samo malo. To su bili dani!
A kad sam kod dece i majki, ono što već neko vreme osvešćujem je kako mi je fascinantno što roditelje nikad ne možemo da upoznamo u njihovim ranijim danima. Što gledam sestru koja je majka dve prelepe devojčice i razmišljam kakva je ona bila kao klinka i kakve je stvari radila, a sad decu kritikuje za isto. To je još jedna faza života – deca ne mogu da upoznaju svoje roditelje iz mladosti, a mi, sa strane, možemo da svedočimo tim dvema generacijama. I baš negde na sličnu misao sam naišao u ovom romanu:
Deca ne znaju gotovo ništa o svojim roditeljima, čak ni ako s njima provedu čitav život. Jer o njima znamo samo da su mame i tate, a ne znamo ništa o tome ko su bili pre toga. Nismo ih videli mlade, dok su još sanjali o svemu što bi moglo da se dogodi. — Slika s morem, Fredrik Bakman
Još jedna stvar koja mi se posebno dopala je što sam knjigu čitao u avgustu, tj. za vreme leta. Naime, sadašnja radnja romana se odvija u maju. Drugi tok radnje se odvija većinom u julu, dok drugim delom u avgustu – za vreme leta. I priča se mnogo o letu, tom posebnom letu. I nekako je ovo sjajan način da se oprostim od ovog leta i avgusta. A nešto mi se javlja osećaj da ću je čitati i u maju, možda sledećeg maja. Ili, verovatnije, nekog tamo maja.
Ono što mi je još predivno u ovom romanu – više obrta koje nisam očekivao. Bakman je sjajno pisao priču dajući nam deo po deo i navodeći na neke zaključke. Zanimljivo, svi moji zaključci su bili pogrešni i svaki put me je oduševio onim što sam pročitao. I zato mogu samo da kažem da je Slika s morem sjajno skrojena priča!
I za kraj, neću ostavljati ceo citat o jednom trenutku i uskliku, ali ću napomenuti da je to ono što se retko dešava. Ipak, postoji jedno pitanje na kraju cele misli koje želim da ostavim pomalo zbog sebe – da se setim da vreme prolazi i da prilike postoje da se iskoriste. A to isto želim i vama.
Koliko prilika za to čovek ima u svom životu? — Slika s morem, Fredrik Bakman
