Prvo pravilo, koje se nalazi na drugoj stranici ove trobojne knjige, glasi: Ne dozvoli da te uhvate. I nekako je to pravilo super uvod u ceo roman Crveno belo i kraljevski plavo. Ovih dana se priča i o istoimenom filmu koji se nalazi na Amazon Prime-u. Ujedno je to bio super povod da se ova knjiga predstavi kod nas i, čini mi se, privuče pažnju čitalaca.
Već sam čitao Poslednju stanicu od ove Kejsi Makviston i kako mi je bio zanimljiv koncept knjige, želeo sam da pročitam i ovu knjigu. I negde se utisci o oba romana poklapaju. Nisu brutalno dobri romani, ali ih zanimljiva radnja izvlači. U ovom slučaju imamo i neobičnu sitnicu jer su dva glavna lika dve bitne figure dve države, pa se automatski meša i politika u čitavu priču.
Ipak, moram da priznam, meni se ovaj roman i nije toliko dopao. Jeste dopadljiv i ima veoma lepih delova. No, na momente mi je dobijao primese erotičnog, na momente nerealnog. Kao da je ta glavna stvar tu zbog toga i da treba da proda priču. I super je pisati o različitim temama koje su bitne za sadašnje društvo. Ali gotovo svi prihvataju to zdravo za gotovo, da mi se čini da je nerealno, bar za naše podneblje.
Sam zaplet je zanimljiv i zanimalo me je u kom smeru će priča otići. Svi ti kontakti koji se kasnije dešavaju su divni i navijao sam za njih. Ali u nekom trenutku mi je prešlo tu crtu i postalo pomalo napadno. Ne umem bolje da opišem. Više sam očekivao akcenat na samom odnosu. Imamo mi tu i borbu sa osećanjima i obavezama koji duguju svojoj zemlji i poslu. Ali čini mi se da je u dobrom delu skrajnut od strane njihovih strastvenih susreta. Nemam ništa ni protiv toga, meni je lično neočekivano pa možda zbog toga imam takav utisak.
Sa druge strane, Crveno belo i kraljevski plavo nam pruža uvid i u neke „divote monarhije“, kako kaže Henri. Iako nije previše obrađena i ta tema, ipak u neke smo stvari zavirili. Takođe, neke stvari i u vezi sa tim mi deluju veoma neverovatne. Ipak, kada su neke stvari u pitanju oni koji brinu o monarhiji, kao i oni koji brinu o Prvoj porodici, imaju istu politiku – „Sada je najvažnije da umanjimo štetu, osećanja nisu važna“.
Jedan od zabavnijih momenata mi je bio trenutak kada nas Kejsi Makviston, kroz lik Zare, podseća na Solanž i incident iz lifta. Totalno sam zaboravio na to da se uopšte desilo. A imalo je još nekih momenata kroz knjigu, poput ovog.
Možda mi je najjači utisak ostavio momenat majke i sina, kada je majka svesna cele situacije i izabere da podrži sina. Imala je lekciju da mu očita, ali opet je stala uz njega. I to je vrlo dirljivo. Ali, kao što već rekoh, i veoma neverovatno. U suštini, rekao bih da je ovo super knjiga da se čita na plaži ili prilikom nekog odmora, ali ne očekujte previše od nje.
