Stela knjige pratim već nekoliko meseci i moram da priznam da mi na prvu nisu delovali obećavajuće. Ipak, vremenom sam osluškivao tuđe utiske i komentare o Stela knjigama, pa sam rešio da i sam donesem sud iz prve ruke o njima. Kada sam video da će novi roman Endi Vira biti objavljen kod njih, znao sam da je to to. I Stela romani su jedini koje sam kupio na ovogodišnjem Sajmu knjiga. Poslednja stanica je prva njihova knjiga koju sam pročitao i mogu vam reći da treba obratiti pažnju na njih.
Od romana nisam imao nikakva određena očekivanja. Privukao me je sinopsis, a o ovom romanu nisam video utiske drugih. Ipak sam odlučio da ga uzmem. Sinopsis je dobar, ali opet mi se čini da , iako vam sve kaže, iz sinopsisa nećete izvući dovoljno da saznate o kakvom je romanu reč.
Ogast je mlada devojka koja se doselila u Njujork. Sudbina se igra sa njom i na putu do predvanja sreće jednu devojku koja joj pomaže da spasi svoj prvi dan na predavanjima. One se prilikom narednog susreta upoznaju, a vremenom postaju bliske. U celom tom procesu upoznavanja Ogast o novoj poznanici otkriva jednu neverovatnu činjenicu. I glavni zaplet romana se vrti oko tog otkrića.
Usput, Ogast se useljava u stan i počinje da živi sa tri cimera. Oni su zaista jedinstveni likovi svako na svoj način. Pored njih tu su poznanici, drugari, kolege sa posla. Svi oni dobro začinjavaju ovu priču i čine je veoma neobičnom a zanimljivom. Atmosfera njihovog druženja se prenosi i na liniju Q, gde u jednom trenutku prave rođendansku žurku. Nešto kasnije odlučuju da spasu restoran koji je svima drag i bitan, pa kreću u akciju prikupljanja novca.
Poslednja stanica je jedan od romana za koji verujem da vas neće baš ostaviti bez teksta svojim zapletom ili sjajnim stilom pisanja. Ali ipak je dovoljno čitljiv i divan da ćete u njemu uživati. Pomalo i neobičan, ali tek toliko da bude još zanimljiviji. A likovi su različiti i svi svetlucavi kao različite lampice na jelki. Jedino u čemu nisam uživao u romanu jesu pomalo duža poglavlja, no čini se da je to Kejsin stil, jer se isti “problem” javlja i u njenom romanu Crveno, belo i kraljevski plavo.
