Za roman Gotovo je s Edijem Belgelom sam prvi put čuo od Marka (bukmarkic.com) i nekoliko dana kasnije sam je kupio. Mesecima sam odlagao da je pročitam, iako mi je u međuvremenu Milica (@bymilicas) više puta napomenula kako treba da je pročitam i da smatra da će mi se knjiga zaista dopasti.
Možda je bio pogrešan momenat kada sam je čitao, a možda mi zaista nije toliko legla. Knjiga nije loša uopšte, govori o bitnoj temi. Samo nešto tu meni nije skroz kliknulo. Ne prođe puno vremena između dve vesti sa TVa o vršnjačkom nasilju i zlostavljanju u školi (i/ili van nje). Verujem da je i u vreme svakog od nas u školi postojalo bar jedno dete koje je trpelo neki oblik nasilja ili bilo nasilnik. Postoji i taj deo društva i verujem da smo gotovo svi (bar nekad bili) svedoci istog.
Činjenica je da je ovo ispovest jednog mladog gej momka koji već na prvim stranicama opisuje kako su ga „drugari“ u školi nazivali i jasno vam je da se ova knjiga neće čitati sa velikim oduševljenjem. Iako je tema usko vezana za to, dešava se da pojedini đaci budu maltretirani jer su debeli ili jer nisu istog materijalnog stanja ili zbog nečega trećeg. Ne postoji razlog zbog kog bi neko dete trebalo da trpi bilo kakav vid nasilja. I ova knjiga nam donosi iz pravog ugla priču kako je to biti zlostavljan i zašto „žrtva“ bira da ćuti o tom nasilju i zašto ne beži od istog. Da li su to pravi razlozi i da li zaista svako ko je maltretiran treba tako da se ponaša? Verujem da se na takvo pitanje može pokrenuti velika diskusija.
Ovo nije knjiga koja će vas oduvati, niti je stilski maestralno napisana. Povremeno sam imao problem i da pohvatam da li je Eduar napravio digresiju ili ne, pa sam se vraćao po pasus, dva unazad. Ipak, sama tematika nasilja jeste bitna i mislim da je bitno pričati o njoj. Nije o tome lagodno čitati, ali ako smo svesni i ako znamo šta sve može da proizađe iz toga, lakše možemo sprečiti (bar se tome nadam). O periodu škole govorila je u jednom intervjuu i Anđelina Džoli:
Mislim da je svaki tinejdžer heroj. Kada smo mladi, osećamo toliko bola. Odlazak u školu je poput odlaska u rat, ljudi te razočaravaju sve vreme. Ponekad je veoma, veoma teško ostati jak, ali moraš.
— Anđelina Džoli
Ne želim da još nešto posebno mudrujem na ovu temu, ali Eduar je dobro opisao i svoje porodične odnose i šta je sve tu bilo dobro, tj. šta nije bilo dobro. Postoje i momenti u kojima opisuje scene seksa, ali ih nema mnogo. Ipak, možda nekome budu malo eksplicitnije. No, sve to ne umanjuje bitnost ove knjige i same tematike, jer verujem da se to negde nekom dešava i neophodno je širiti svest o tome.
Ujedno, čitanjem ove knjige sam hteo da čestitam i #pridemonth svima koji slave. 😉
