Još kad sam pročitao Imenjaka po prvi put, znao sam da je ova autorka vrlo nadarena i da se od nje mogu očekivati dela puna duše u kojima ću, bar ja, uživati. Shodno tome sam i kupio roman Prebivališta.
Džumpa Lahiri je neko na koga definitivno treba obratiti pažnju. Njena dela su protkana ljudskošću i životom i sitnicama koje čine svakodnevnicu. Ovaj roman je samo još jedan dokaz koji ide u prilog tome.
Roman je satkan od kratkih priča koje se dešavaju na raznim prebivalištima protagonistkinje. Ona je jedna od onih ljudi koja primećuje sitnice, koja obraća pažnju i koja vidi lepotu u malim stvarima. Ona nam otvara oči da svakodnevnica nije dosadna, niti monotona. Ove priče mogu da se čitaju uz kafu više dana ili odjednom. Ali mislim da je ipak veće uživanje ako se roman čita pomalo.
Protagonistkinja romana živi svoj život onako kako želi. Otvoreno nam priča o nekim intimnim stvarima. I u kroz svu tu priču ona nam zapravo pokazuje koliko uspeva da uživa. U jednom momentu kaže za svoju majku Ne idu joj u glavu mala zadovljstva koja uspevam da izvučem za sebe. Mada i ostali citati su slični ovome. I zaista sam se u nekim njenim razmišljanjima pronašao i saosetio sam se sa njom. I zbog toga sam bio veoma srećan.
Ne očekujte neka velika dešavanja i da vas roman pomeri iz ležišta. Ali budite spremni da će vas naučiti da prepoznajete i cenite sitnice i da uživate u životu. Meni je ovaj roman itekako prijao!
