Bajna knjigo Sali Runi, gde si? Ovo je treći roman Sali Runi koji sam čitao, naravno opet u društvu predivne @bymilicas. I čini mi se da su nam se tokom čitanja poklapali utisci. Bajni svete, gde si ti je roman koji nije bio baš jednostavan za čitanje (meni bar), možda delom i jer sam od njega imao velika očekivanja.
Normalne ljude sam čitao početkom godine i u tom trenutku mi je taj roman toliko prijao da sam bio oduševljen do neba. Razgovori sa prijateljima su imali sličan efekat, ali ne u tolikoj meri. I već tada mi je bilo jasno da su ovi romani u neku ruku slični. Sali Runi se na sličan način bavi životima ljudi i mogu se lako povući neke paralele između ovih romana u smislu tema koje roman obrađuje. I očekivao sam da će slično biti i sa ovim romanom, ali na neki nov, nadahnjujući način.
Nažalost, Bajni svete, gde si ti mi nije prijao. Možda delom zbog mog trenutnog stanja. Prosto, možda nisam bio raspoložen za ovaj tip romana. Možda jednostavno on nije to to. Možda su moja očekivanja bila prevelika. Faktora može biti mnogo, ali su utisci na kraju ovog romana isti. I da, ovo je roman koji baš i nisam pročitao do kraja, odnosno poslednjih sedam poglavlja sam preleteo preskačući po pasuse ili čitave stranice. Bilo mi je žao da odustanem od romana, a opet mi se nije dalo ni čitati ga baš.
Sve je ovde divno, imamo opet slične elemente kao u prethodna dva romana. Ali prvih nekoliko poglavlja dok se povežu likovi mogu biti malo konfuzni. Uz to, Alice mi je u početku bila pomalo čudna, ali posle sam je veoma zgotivio. I pomalo se pronašao u njenom liku. I verujem da će se ovaj roman dopasti većini koja je uživala u prethodna dva romana Sali Runi. Samo nemojte previše očekivati.
Jedan od koristnika goodreads-a je ostavio komentar za ovu knjigu, gde je između ostalog napisao „Što je najzabavinije, razumem ove likove i vrlo često se ovako osećam.“ i ne mogu a da se ne složim sa njim. A zaključak za ove utiske bih ukrao od Nikole (@izguzvani): „Grlite se da svet ne bi propao“.
