Zov kukavice je još jedan triler vredan svake pohvale! Već nakon čitanja Upražnjenog mesta shvatio sam da je Džoan zaista dobar pisac. U odnosu na HP serijal ta knjiga je bila pomak u nešto drugo i uspela je u tome. Sada, je u pitanju neki treći žanr kojim je ona podjednako dobro ovladala.
Generalno, ne plaši me obimnost knjiga, ali ovih dana kako imam nešto više obaveza trudim se da čitam manje obimne knjige samo iz razloga da mi se jedna knjiga ne oduži na previše dana, izgubi se zadovoljstvo. Posebno kad je neka knjiga koja te vuče da je čitaš, a svestan si da ne možeš. Zov kukavice upravo spada u takve. Sreća, iskoristio sam vikend da je pročitam, ali drugi i treći deo ne znam da li ću odmah za njima.
Elem, da se vratim na samu knjigu. Meni se ovo dopada. Nije mi bilo dosadno, nema suvišnih delova priče, nekako je sve dobro uklopljeno. Nema ni dosadnih detalja, taman je sve kako treba. Već sa prvim stranicama čitalac se upoznaje sa zločinom i ulazi u Kormoranov svet. Kod mene je stekao strahopoštovanje iako ne opravdavam sve njegove postupke. Sviđa mi se što Džoan usputno dodaje detalje iz njegove prošlosti, tek po neku sitnicu i tako se upotpunjuje slika, mnogo je zanimljivije i ne opterećuje samu radnju knjige.
Sa druge strane, moram da pohvalim Robin. Pročitao sam da je Džoan rekla da je to najbolji lik koji je ikad napisala. Moram da se složim da je meni najdivniji za sada. Njena usredsređenost na posao, odlučnost i snalažljivost su nenadmašive. Kamo sreće da svi možemo da radimo posao koji volimo i da smo tako posvećeni poslu. I sam odnos između nje i Kormorana je dosta zanimljiv. Uvek neka tenzija, ali pozitivna. Karakterizacija likova je odlično odrađena. Jedva čekam da vidim dalji razvoj situacije između njih. Mislim da će ona samo napredovati u tom poslu i očekujem da postane podjednako dobar detektiv.
Generalno, čitajući neke kritike ranije, prvi krimi-roman od Džoan nije bio najhvaljeniji. Često mu je falilo ocena ili dve do najviše. Ok, jeste ona proslavljeni pisac kom se knjige prodaju samo tako, ali opet ovo je njen prvi roman u ovom žanru i odlično se snašla. Pri tom, rasplinila se na 498 strana, a koliko mi se čini većina knjiga se kreće oko 300 strana. Treba smisliti priču za toliko strana i u kontinuitetu priča vas vuče, nije dosadno. U svakom slučaju, od mene najviša ocena. Zov kukavice mi je i više nego prijao.
