Kolika knjiga! To mi je bio prvi utisak. Potom sam je duže vremena odlagao jer kad god treba da čitam neku obimniju knjigu sve odlažem jer se plašim da će mi dosaditi. A onda se desilo da sam je pročitao brzo. Smrtonosno bela je jedan od onih romana koji vas vuče da okrećete stranice dok gotovo ne zaspite nad njom.
Kao što rekoh, knjiga jeste obimnija ali je laka za čitanje (nezgodna je za držanje jedino). Robert, kao i obično, dobro razradi priču i ubaci puno sitnih detalja koji čitaocu ne predstavljaju ništa posebno, dok na kraju Robert ne poveže sve u jednu smislenu celinu. I ovog puta je bilo tako. Jedan momak sa dijagnozom koji govori nešto naizgled neistinito, potom ucena koja nema veze sa prethodnim, ali i ima. Na sred knjige dešava se obrt, a priča se komplikuje. Sve u svemu, Smrtonosno bela je veoma zanimljivo putovanje (podrška Vojažu!).
Sa druge strane, knjiga prati i živote Kormorana Strajka i Robin Elakot, partnera u detektivskoj agenciji. Još od prvog romana između ova dva lika postoji ta neka pozitivna tenzija, da ne kažem seksualna. I zanimljivo je čitati o njima i kako se ponašaju u pojedinim situacijama. Neki momenti su bili veoma dirljivi. Ipak, na momente su me nervirali postupci oba lika i to tako traje u nedogled.
Mislim da će teško neki nastavak da mi bude draži od romana Zov kukavice, ali i dalje ću se nadati da će Robert takav roman da napiše. Opšti utisak mi je da je Smrtonosno bela mogao da bude i kraći roman. Činjenica je da Robert daje triler sa mesom, a ne samo krvi. Ali ovog puta je malo previše, bar za moj ukus. Ovaj put je za najmanje omiljenog lika bilo više kandidata. Ipak sam odabrao onog čije će ime najmanje spojlovati radnju knjige. Bili se ne pominje puno u knjizi ali je ona osoba koja shvata da joj je loše i daje sve od sebe da se popravi i to treba pohvaliti, nije to uvek lako.
