Još jednom sam se vratio Robertu i njigovoj detektivci Eriki Foster i čini mi se da je ovaj put priča najkompletnija. Knjigu U tamnoj dubini sam pročitao za dva dana, brzo se i lako čita. Napisana je gotovo svakodnevnim jezikom i, nažalost, usudio bih se da kažem da se tu ne vidi neki wow književni kvalitet pisca u smislu samog stila pisanja. Rečenice i poglavlja su kratki, sažeti, nema tu mesta za puno praznina u hodu. Non-stop je knjiga bazirana na slučaj. Međuljudski odnosi Erike i ljudi iz njenog okruženja su potkačeni. I to je deo koji mi fali. Pisac kaže ukratko zašto nekoga ne voli ili zašto ima takav odnos sa sestrom, ali to mi nije dovoljno. Nekako bi mi ceo pasus lepše legao od usputne rečenice.
Ovaj put je radnja nekako zaokružena i najviše me zanimalo šta se to desilo, ali opet mi je falilo malo jačeg neizdrža, kopkanja šta se to desilo. Ono što mi je zanimljivo za sve njegove knjige jeste da postoje i poglavlja iz ugla zločinca koja prate radnju knjige, pa u nekim momentima vidimo kako razmišlja, šta planira dalje itd.
Sam Vulkan bih pohvalio za predivne korice, kako ovog tako i prethodnih delova o Eriki Foster. I nadam se da će izdati još Robertovih knjiga. Sigurno ću ih kupiti i pročitati iako mi nije omiljeni pisac trilera. Ima tu neka tajna veza zbog koje su mi njegove knjige super.
Ono što mi je super jeste da je radnja smeštena u London (u sve tri knjige) ali je Erika iz Slovačke, isto kao autor. I onda autor povremeno oživljava sliku Slovačke. To je jedan vrlo lep gest pisca.
