Sasvim slučajno sam uzeo da čitam ovaj roman i već tokom prvih poglavlja sam shvatio da je ovo pravi momenat da ovaj roman čitam. Naime, Hajka je roman čija je radnja smeštena u snežnom delu Škotske, gde grupa starih prijatelja čeka Novu godinu.
Dakle, atmosfera je vrlo slična trenutnoj i prosto sam to mogao da osetim u vazduhu, koliko i među redovima ove knjige. Snežni pejzaži, okolina i predeli su toliko lepo opisani da bih zaista to voleo da vidim i uživo. Nova koliba je nešto što bih voleo da posetim, a i da se ne lažemo da odmorim nekoliko dana.
Ipak, sam roman je takav da sam, najiskrenije, prosto mogao bez njega. Ima tu nekoliko obrta i misterija će postojati do skoro samog kraja. Ipak, najavljen je kao Agata Kristi smeštena u savremeno doba. Žao mi je, ali Lusi će još morati da poradi na tome da bude blizu Agate.
Svojevremeno me je zaintrigirao i drugi roman ove autorke. Kod nas je, čini mi se, bio često spominjan na instagramu. Ipak posle ovog romana nemam želju da ga čitam. Verujem da ima dobrih delova, ali jednostavno nije to toliko jako da ostavlja bez daha. Jedan od obrta sam predvideo i prosto nije bilo zanimljivo. Što se ostalih obrta tiče, nisam se nešto mnogo ni šokirao.
Druga stvar, jeste da na početku imamo misteriju u smislu ko je ubijen i vremenom otkrivamo ko je. Ali čak i ta misterija nije nekako da me tera da knjigu pročitam u dahu. Ovo je onaj tip knjige koji će vam zagrebati maštu, ali neće vas previše vući. Sam stil pisanja je okej, ništa previše poseban ili zanimljiv. Sve u svemu, rekao bih da su moji utisci o ovom romanu osrednji.
Da li sam mogao bez njega? Svakako. Da li mi je žao što sam ga pročitao? Nije. Smešno mi je samo što se u tri izdvojena citata (koje možete pročitati ispod) spominju stari prijatelji. Hajka je definitivno roman o grupi prijatelja koji se duži vremenski period poznaju. Čini se da među njima i dalje ima tajni i da nije sve tako divno. A to me je podsetilo i na italijanski (mada ima i španska verzija) film Savršeni stranci. Tako da ovim putem evo i tople filmske preporuke za vas. Njegova završnica ostavlja bez daha.
Inače, baš ovih dana Laguna je najavila da će u martu objaviti još jedan roman od ove autorke. Iskreno, nisam siguran da li je vredan objavljivanja. Jedino za šta mislim da je super je za prekid čitalačke krize, ništa više od toga. Ali ukoliko bude onih koji ga budu čitali, neka jave utiske. Možda se Lusi poboljšala.
