Ovih dana mi je drugi roman o Kormoranu Strajku, Svilena buba, pravio društvo. Delimično su obaveze kojih je imalo malo više uticale na to da roman čitam pet dana. Navikao sam da knjige čitam brzo i u kratkom roku i onda ovo seckanje mi samo oteža da ispratim radnju do kraja.
Roman kao roman je dobar. Džoan se već pokazala kao odličan pisac i ja tu ne bih puno dodavao. Radnja se lepo prati, sve je opisano bez previše nepotrebnih stvari. Jedino što mi je smetalo pominjanje drugih poslova koje Kormoran usputno radi. Malo mi je ličilo kao da je to tu da bi imalo više teksta. Mada opet, logično je da detektiv ne može uvek samo na jednom slučaju da radi.
Robin me je i ovaj put oduševila i osvojila mi srce. Volim njen lik i nadam se da u narednim knjigama biva sve bolji detektiv i biva srećna. Ovaj put malo niža ocena jer smatram da je Svilena buba mogla da se napiše u malo manje strana. Nema previše opisa, ali previše nekih detalja je ubačeno koji odvlače pažnju.
Ono što je zanimljivo je da svako poglavlje počinje citatom iz nekog drugog dela. I baš jedan takav citat mi se dopao, dok u samoj knjizi ne postoji rečenica koju bih izdvojio kao omiljen citat.
