Ovog puta ću biti nešto kraći, ali podjednako iskren. Roman Prelepo loša je definitivno jedan od onih romana bez kojih sam najopuštenije mogao da živim. Donosi on nešto malo drugačije od većine romana koje sam čitao, međutim ipak nije to to.
Kroz ceo roman mi pratimo priče koje se prepliću – dan/noć ubistva, sedmice koje prethodne tom ubistvu i godine koje prethode tom ubistvu. Dakle, u isto vreme pratimo tri toka radnje i to se bez problema da ispratiti. Međutim, u pojedinim delovima knjiga je pomalo (meni bar) bila naporna i dosadnjikava. Shvatam da su ti delovi služili da autorka što bolje prikaže pojedine likove, da bi kasnije povezala to sa posledicama. Ali sve u svemu, moglo je to i kraće.
Možda najzanimljiviji deo romana jeste radnja smeštena u Skoplju. Nema puno poglavlja o tome, niti se tu nešto previše toga zanimljivog pročita. Dosta je stereotipa, ali spominjanje događaja sa početka 21. veka su svakako interesantna, posebno što sam tada bio živ i to je neko moje vreme.
I druga dobra stvar koju imam da kažem u vezi ove knjige su definitivno korice! Što se mene tiče, Vulkan definitivno ume da izabere dobre korice i čini mi se da retko kad u tome greši. Ipak, više puta se desilo da unutrašnjost tih korica ne prati same korice. Nažalost.
