Moram da priznam da kada sam počeo da čitam roman Poruka u boci mislio sam da će potrajati, međutim posle 50ak stranica hvataju se konci priče, jer naizgled liči kao da pratimo više nepovezanih priča. Kada sam shvatio o čemu se radi knjigu sam jedva ispuštao iz ruku u skladu sa slobodnim vremenom.
Knjiga se dotačinje verskih zajednica, mada ne uspevamo da saznamo previše o njima ipak mi je to bilo zanimljivo. Druga, još zanimljivija stvar, bila je što se spominje Srbija. Naravno, tu su bili neki Srbi kriminalci koji su na kraju pohapšeni, mada je taj zločin samo prolazan kroz knjigu. Mogao je i da bude izostavljen. Ipak, bilo mi je zanimljivo da pronađem da se spominje bar neka zemlja sa Balkana. Ne znam da li je greška do autora ili do prevoda (mada, više verujem u prvo), ali se spominje Rumunija i njen grad Sofija. Smatram to jednim većim propustom, do koga god da je bilo.
U ovoj knjizi ima manje seksualne neiživljenosti glavnog lika, što mi je prijalo za promenu. Tu je, ponovo, i Asad sa svim svojim čudnim ponašanjem. Nadam se da ćemo u nekom trenutku dobiti više odgovora, jer sad uglavnom dobijamo neka nova pitanja u vezi sa njim. Lik mi je postao mnogo sumnjiv.
Ovo je knjiga u kojoj sam do sada najviše uživao od Jusija. Nekako mi je priča bila najjača i najviše me uzela pod svoje, tako da sam čitao bez daha poslednjih 100ak stranica. Zaista je dobro napisana i pomalo sam brinuo da li će se glavni zločinac izvući ili ne. Ako posmatram kao serijal ne bih ga baš pohvalio maksimalno, ali ova knjiga je vredna hvale. Ipak, mogla je da bude kraća bar za 70ak stranica.
