Otapanje predstavlja peti i poslednji deo serijala Berger i Blum koji je napisao Arne Dal. Slučajno ili namerno, završetak serijala je majstorski odrađen i mogu reći da je itekako kruna ovog serijala.
Ovaj serijal definitivno nema lošu knjigu, ali imam utisak da mi je ova najbolja do sada. Zločini su žestoki, kao i to da ovoga puta imamo dve vrste zločina, tačnije dvojicu serijskih ubica koji se u prvi mah ne otkrivaju. Osim toga, završnica prošlog romana Sloboda koja ostavlja bez daha ovde dobija svoj nastavak. I moram da priznam da sam ga sa velikim iščekivanjem dočekao.
Posebno moram da izdvojim kraj, poslednjih nekoliko poglavlja koji ostavljaju bez daha. Utoliko više što znamo da je ovo poslednja knjiga serijala, a čini se da je ostalo toliko toga da se objasni a broj stranica je mali. Iako je postojao strah, na kraju je bio bespotreban. Ali da, roman će do poslednjeg reda da vas drži u neizvesnosti.
Što se tiče same teme ovog romana i to mi je bilo zanimljivo da čitam. Ne jer sam nešto u tome, već sam skroz drugačijeg stanovišta razmišljanja. I onda mi je zanimljivo da čitam o Voltovim načinima razmišljanja o životu i življenju.
Što se samih likova tiče, dopada mi se što se Sem razvio i nije više toliko utučen i sklon samodestrukciji. Nekako mi je ceo trio sjajan – Sem, Moli i Dir. A na kraju sam se nekako najviše vezao za Dir. Mislim da je razlog njena borbenost i nije odustala. Da, možda je snagu crpela iz pogrešnih izvora, ali ju je imala i nije odustala do samog kraja. Plus, na mnoga mesta gde je zašla u stanju u kakvom je, ne znam da li bih ja smeo ni skroz zdrav. I zaista joj se divim zbog toga.
