Da li znate onaj utisak kad vam je knjiga toliko dobra da prosto ne znate odakle da krenete. A opet šta god da kažete imate utisak da niste rekli dovoljno, niti dovoljno dobro preneli utisak. Mislim da se to dešava sa romanom Vodeni grob i mojim utiscima.
Već sam pisao o prethodnim delovima serijala o Kormoranu Strajku i ovo je samo još jedan deo romana koji volim. Ujedno je još jače utvrdio temelje moje ljubavi prema ovom serijalu. I, mislim, ako bih morao da biramo samo jedan serijal da čitam do kraja života i ništa drugo, to bi bio upravo ovaj serijal.
I dok sam čitao ovaj roman, a dešavalo mi se i sa prethodnih nekoliko, pitao sam se da li je to moralo da bude napisano na preko hiljadu stranica. Nemam strah od tolikog broja stranica, ali za triler to nije baš uobičajen slučaj. I dok sam čitao pitao sam se šta bih izbacio iz romana i nekako mi je sve na mestu, nije višak. Da, moguće da ima previše detalja, nekih usputnih stvari koje nisu ni bitne, ali nisam preskakao pasuse dok sam čitao, nije me mrzelo, nisam odlagao knjigu. Šta više, ovo je roman koji nisam ispuštao iz ruku. Jedan dan sam pročitao oko tristra stranica i nije mi bilo dosta.
Zbog obimnosti romana Vodeni grob jasno je da ima dosta likova i prvi put sam zažalio što nemam naviku držanja papira sa strane na kom pišem likove koji se učestalo spominju i ko je kome šta, jer je to ovde baš bitno. Sve te poveznice se kasnije zamrse i treba vremena setiti se ko je ko, ali uspeo sam.
Ranije sam opisivao ovaj serijal kao serijal od krvi i mesa, ali ima tu još nešto – duša. Nisu ovo obični trileri, jeste ovde zločin u prvom planu. Ali ovo je priča i o ljudima, o njihovim odnosima i unutrašnjim borbama. Osim toga, Robert koristi roman i da provuče neke događaje iz života, baš kao i ličnosti. Da li biste očekivali da se spomene Donald Tramp ovde? Verovatno ne, ali to se dešava. To je u jednoj rečenici i ne mogu da kažem da mi je to pokvarilo utisak, ali nekako mi se nije dopalo. Knjiga je umetnost i umetnost može biti angažovana i da prenosi neke poruke. Ali ovakvi momenti mogu biti rizični.
Kad sam već kod prenošenja poruke, ovo je roman koji otvara četvore oči o „religijama“. Kome pristupiti, kako i koja cena toga može biti upravo možete pronaći u ovom romanu. Definitivno je tema mnogo dobro istražena i u romanu je podrobno obrađena. Posle dugo vremena neka knjiga mi je unela i neku vrstu straha, dva, tri dana dok sam čitao roman nekako sam bio pažljiviji prema svojoj okolini i više promatrao kakvi su ljudi. Čak se desilo i jedno buđenje u sred noći koje nije bilo najprijatnije.
A onda, kako je roman Vodeni grob triler, na kraju i dobijete po šta ste došli – vilicu na podu od šoka zbog obrta. Imao sam nekoliko pretpostavki oko zločina i nijedna nije bila istinita. Čovek bi pomislio da će neke stvari moći da predvidi, ali i dalje ne. Robert/Džoan to odlično radi. I naravno da jedva čekam sledeći deo serijala da izađe, a kako već imamo naslov nadam se da nećemo još dugo čekati. Osim što će se možda čekati na prevod. Meni je i dalje neverovatno da u Srbiji niko nije otkupio prava i izdao ove romane, za razliku od Hari Potera koji izlazi.
Ne treba zaboraviti ni Upražnjeno mesto, prvi roman za odrasle koji je Roulingova napisala. Koliko god voleo Hari Potera i mislim da ću mu se večno vraćati, imam utisak da me ovi romani mnogo više ispunjavaju kao osobu, a to je ono što me najviše raduje i što mislim da je njihov najveći kvalitet.
