Utisak za Devojku u ledu kada sam rekao da je Robert napisao dobar, ali ne baš wow triler ću ponoviti i za ovaj. Činjenica je da se Noćni lovac čita brzo, činjenica je da je zanimljiv, ali ipak mu fali još malo dinamike ili nečega. Za razliku od prve knjige, ovde se nisam toliko ježio od straha šta sledi. Povremeno smo dobijali uvid i iz ugla glavnog negativca gde smo saznali neke stvari o njemu, pa tog mističnog Ko je ubica? pitanja nema, već samo da se sazna razlog zbog čega to radi.
Istrajan sam u nameri da do kraja završim serijal, jer mi se Erika i Mosova sviđaju kao inspektori. Mada, ponekad ludim od Erikinih svojeglavih postupaka. Opet, u nekim situacijama je sigurno bolje biti takav, upornost se isplati.
Nekako osećaj mi je blag i nemam previše toga za reći ovaj put. Pretpostavljam da je to loše za samu knjigu, ali ako se iko bude dvoumio oko nje – uzmite je. Opet, jedan je Karizi.
Što se tiče najmanje omiljenog junaka. Pored glavnog negativca, svakako mi se nije dopao ni televizijski voditelj i taj njegov način razmišljanja. Svestan sam zašto tako razmišlja i poštujem karijeriste, ali postoji granica do koje to podržavam. On je tu granicu veoma davno prešao.
