Čim se pojavio, čini mi se, da je roman Priznanja privukao veliku pažnju. Viđao sam ga na storijima kao često kupljenu knjigu, a onda otkrio da je i snimljen film po ovoj knjizi, koji se našao u užem krugu izbora za Oskara.
Roman već na prvim stranama privlači pažnju učenika tako što nam autorka govori o nastavnici koja njenim učenicima saopštava da su neki od njih ubili njenu ćerku i da ona to zna. Muk je u učionici, ali i kod čitaoca. Ipak, kroz malo dužu priču koju priča svojim đacima o svom životu saznajemo neke detalje, a sve će one biti vezane za završnicu njenog izlaganja – a to je način na koji im se osvetila. Juko ne veruje u policiju, oni su već ceo slučaj proglasili nesrećnim slučajem.
Da li je osveta dobra stvar? I ako jeste, da li u osveti treba imati meru?
Kroz roman ćemo dobiti odgovor kako im se nastavnica osvetila, ali i kakve je posledice njena osveta imala na ubice, kao i šta se sa njima kasnije dešavalo. Ova priča mi se dopada iz više razloga – jedan je taj što ovu priču možemo posmatrati kao jedan dobar primer efekta leptira. Gde jedna nastavničina izjava pokreće događaje. Ili su pak učenici ti koji su još pre tog momenta pokrenuli stvari? Svaka posledica ima svoj uzrok, a to ćemo ovde i veoma slikovito videti.
Drugi razlog je što priču posmatramo iz više uglova i svaki od tih uglova donosi neko svoje viđenje, kao i poneka neslaganja u doživljaju određenih događaja. Svaka priča ima dve strane, zar ne? Ova ih ima pet. I svaka će biti sve neverovatnija od prethodne. I svaka će nas ostavljati u sve većem šoku svojom završnicom. Ali upravo ovo pričanje priče iz više uglova može da nam bude lekcija da nikad nije baš onako kako mislimo. I da možemo vrlo lako da pogrešimo u proceni.
I ovo su sve dobre stvari ovog romana. I zaista mi se dopao. Vrlo brzo uvlači u svoju radnju, a još čvršće drži pažnju. Priča je nesvakidašnja i drugačija od svega što sam čitao i zato mi je veoma drago što je došla do mene. A na tome zahvaljujem Milanu (@milan__1283) na čijem darivanju sam dobio knjigu.
Na ovu knjigu baš nemam zamerki. Drugačija je, a opet uzbudljiva i mnogo toga daje. Ne sećam se da sam ikada čitao ovako nešto. Čak i taj kraj koji izgleda kao da je presečen dodaje na snazi ove priče. Ne znam da li ću se vratiti ovoj knjizi, ali Priznanja su jedna brutalna priča koja je definitivno trebala da se dogodi.
