Toliko je toga što bih napisao o ovoj knjizi da se bojim da ću nešto zaboraviti na kraju. No ukratko – itekako vredi pročitati Inferno !
Den Braun ne bi bio Den Braun kad ne bi napisao knjigu koja te naloži posle petnaestak stranica i ne pušta te dok se knjiga ne završi. Prethodnih dana sam čeznuo za Firencom, a onda malo i za Venecijom i Istanbulom. Ovo je jedna obimnija knjiga ali radnja je izuzetno zanimljiva i ta obimnost neće predstavljati problem.
Za razliku od prva dva dela iz serijala o Robertu Inferno je malo obimnije štivo. Ipak, protkana je sa detaljnim opisima umetnosti i njihovog stvaranja, sa istorijskim činjenicama i mestima veoma detaljno opisanim da čitalac nema druge do da poželi da ode što pre u ta mesta! I zapravo zbog obimnosti ocena će biti za jednu manja od maksimalne. Nije to smetalo, ali mislim da je neke stvari mogao malo da sažme/ubrza.
Kao što već rekoh, već na prvim stranicama sam se baš zagrejao za priču i knjigu nisam ispuštao. Prvi dan sam pročitao oko 150ak stranica a toliko mi je brzo proletelo kao da sam pročitao nekih 100. Inspirativno i zanimljivo. Pisac sve lepo piše, ali ako ne čitate pažljivo navešće vas na pogrešne zaključke. No, kasnije vas on uputi u pravom smeru. U nekim trenucima niste više sigurni, što bi se reklo, ko tu koga. Ali na kraju sve to dođe na svoje.
Braun je definitivno veoma talentovan i unikatan pisac koji na jedan dobar način opisuje pre svega umetnička dela i gradove, a potom i na dobar način kreira tenziju u knjizi. Inferno je njegova treća knjiga koju sam pročitao i ovo je treća knjiga u kojoj cela radnja traje u gotovo 24 sata (u vreme čitanja nisam bio svestan da je ovo zapravo 4. knjiga u serijalu o Robertu, a treća knjiga je Izgubljeni simbol). Gotovo neverovatno!
Možda bih kao zamerku izdvojio scenu npr. kad ode bus sa osobom koju Robert juri baš tad nailazi slučajni prolaznik sa dobrim autom kog Robert zamoli za uslugu pa ga ovaj poveze. Onako malo nerealno, ali dobro. Ovo je ipak plod mašte. U svakom slučaju, uživanje je zagarantovano.
