Već nekoliko meseci imam roman Žena u kavezu i konačno je došao na red. U poslednje vreme dosta hvale pisce iz severnog dela Evrope, pa sam rešio da sa Jusijem okušam sreću. Na kraju je rezultat bio zadovoljavajuć.
Nisam očekivao ništa, a dobio sam solidan triler sa zanimljivom načinom kako zločinac čini zločin nad svojom žrtvom. Bar ja do sada nisam čuo ili pročitao negde to. A takve stvari su mi uvek zanimljive – nešto novo i drugačije od onoga što sam do sada čitao.
Sam način pisanja je meni bio skroz okej. Nema otezanja u radnji, nema suvišnih detalja. Sve vreme se radi o suštini i radnja brzo teče. Nekako sam ovaj roman baš upio. Glavni lik Karl mi je iritantan u većoj meri zbog određenih postupaka, ali nekako nisam stekao utisak da je loš čovek. Sa druge strane, njegov partner je misterija i nadam se da će se kroz naredne romane njegov lik malo rasvetliti.
Kao što rekoh, roman nema nekih dosadnih ubačenih rečenica, sve vreme se radi o suštini i taj deo može da zasmeta u nekim momentima. Npr, vidimo kakav je odnos Karla i njegove bivše žene samo na blic kroz neke razgovore. Pozadinske (neke dublje i/ili opširnije) priče nema. I tako je sa mnogim stvarima. Autor je samo ono neophodno napisao što se tiče odnosa između ljudi. Sve ostalo je na mašti čitaoca.
Jedino što mi je onako smetalo malo više jesu ta neka upucavanja Karla koleginicama. Sve(t) se vrti oko seksa i to je meni jasno. Svi mi volimo da očijukamo ponekad, a i da o nekim ljudima pomislimo svašta kad nam probude maštu. Ali te rečenice u knjizi su mi nekako bile polovne, otrcane. Idu uz lik, ali dok sam čitao te delove nekako me je bio blam. Ne znam kako drugačije da opišem ovo.
