Rešio sam da u decembru privedem kraju neke serijale koje sam započeo u toku godine, pa je tako došao i na red da završim serijal o Robertu. Ono što sam shvatio u sred čitanje jeste da je Izgubljeni simbol treća knjiga, a Inferno četvrta (a ja sam bio ubeđen da je obrnuto) tako da je došlo tu do malog preokreta, ali to svakako nije pokvarilo draž u čitanju.
Meni je Izgubljeni simbol najslabija od knjiga o Robertu i nekako mi je žao što sam je i čitao. Nije ona loša, ali u odnosu na ostale nije mi sjajna. Za razliku od ostalih knjiga čija radnja vas zgrabi na 5. strani, ovde se čeka malo već broj strana dok ne postane veoma zanimljivo. A onda radnja kao da je namerno rastegnuta. Takođe, utisak mi je pokvarilo i što sam otkrio jedan od najvećih preokreta mnogo pre nego što je trebalo pa onda to nije bio toliki šok na kraju. A kad smo kod kraja iako je sve to zanimljivo sklopljeno, ipak mi je sam taj kraj i objašnjenje bio dosadan.
Ono što jeste za pohvalu, to je da je i Izgubljeni simbol obogaćen mnogim istorijskim podacima, umetničkim delima i opisima građevina. Braun je tu odličan toliko da poželiš da posetiš sva ta mesta što pre. Kvalitet pisanja je i dalje dobar, ali sama priča meni nije držala toliko pažnju. Nije mi to ono što sam navikao od njega. Nadam se samo da je ovo jedna njegova knjiga koja je malo podbacila i da me druge neće razočarati. No to ću otkriti u narednoj godini.
Nekako su svi likovi ovde ostavili čudan utisak na mene. Dosta ih je upečatljivih, ali opet niko nije drastično dobar ili loš utisak ostavio. Cela knjiga mi je, nažalost, topla, da ne kažem mlaka.
