Iako sam nakon nekog vremena počeo ponovo da čitam i prvi izbor mi je bio roman Džep pun raži. Ipak i dalje sam osećao da nisam bio svoj na svome, da se nisam vratio čitanju u potpunosti. Pogledom sam prelazio preko rikni knjiga na policama i pitao se koja knjiga da mi bude sledeća. Nakon nekoliko predloga ipak sam se na kraju odlučio na roman Tihi pacijent.
U momentu kad sam je kupio (što je bilo pre više od dve godine) sećam se da je bila veoma popularna. Tačnije, mnogo se govorilo o njoj. Ona je tek bila izašla kod nas i privukla je mnoštvo čitalaca. Znam da mi je često izlazila na Instagram feed-u i da je izazivala različite komentare. Od veoma pozitivnih do pomalo razočaravajućih. Odložio sam je za neko drugo vreme i došao je taj momenat.
Roman Tihi pacijent je u neku ruku vrlo neobičan i netipičan roman za žanr trilera/misterije. Nije neobičan na način kao što je to, na primer, Živi pesak. Susrećemo se na početku sa zločinom i počiniteljem. Ali nakon tog početka umesto što tragamo za ubicom, tragamo zašto je zločin počinjen. Naime, okrivljena je supruga preminulog i ona je smeštena u psihijatrijsku ustanovu jer od zločina nije progovorila ni reč. I glavna misterija romana je upravo to – Zašto ona ćuti?
Kroz roman nas vodi njen psihoanalitičar iz čijeg ugla pratimo njihove seanse ali i njegovu „privatnu“ istragu o njenom životu. On želi i da sazna pozadinu njene priče, da bi uspeo da je odgonetne i zašto je ona odjednom zaćutala. Ono što mi se posebno dopalo u vezi sa ovim je što je Ališa slikarka. Naime, ona je naučila (što i sama kaže) da svoje glavne misli izrazi kroz slike. I susrešćemo se sa nekoliko njenih dela koja su izazvala veliku pažnju, posebno nakon što je postala „poznata“. Autor daje naziv slici po jednom romanu grčke tragedije i tako povezuje svoje delo sa jednim velikim umetničkim delom. A takve romane najviše volim.
Roman se relativno brzo čita. Čak i dešavanja u privatnom životu psihoanalitičara imaju veće značenje, samo treba doći do kraja romana. Tihi pacijent će tada progovoriti, a čitaoci će ostati mahom šokirani. Ili bar ja jesam. Iskreno, svašta sam očekivao, ali ne i završetak kakav sam dobio. Ta glavna tajna je ostala dobro skrivena do samog kraja. Možda nije najbolji roman što se tiče stila pisanja, ali sama ideja je veoma dobra i zanimljiva. Meni je roman držao pažnju sve do samog kraja.
2 komentara