Nakon pročitane knjige Da Vinčijev kod rešio sam da pročitam i sve ostale od Brauna u nekom trenutku. Prolećna akcija izdavačke kuće Solaris mi je omogućila da uzmem 4 njegova dela po povoljnijoj ceni i tako sam ubrzo započeo sa čitanjem romana Anđeli i demoni. I to je definitivno bila dobra investicija!
Ko voli ovakve trilere sigurno će mu se dopasti i ova knjiga. Elementi trilera pomešani sa religioznim motivima i tajnim društvima definitivno bude maštu. Lično nisam zalazio u to koliko je sve to istina. Sama takva postavka stvari mi je zanimljiva, da se sve to može predstaviti i na jedan takav način. Bilo istina ili ne, meni je bilo interesantno to čitati. Isto kao i za vreme Da Vinčijevog koda. Jesam vernik ali ne doživljavam ove knjige kao skrnavljenje vere.
Ono što je zajedničko za obe knjige koje sam do sada pročitao je da se radnja cele knjige odvija u 24 sata (ako se izuzme poslednjih 10ak stranica). I cela radnja je puna preokreta. Taman pomislite nešto ste shvatili kad ispadne da to nije tako. I tako nekoliko puta. Pred kraj kad sam bio ubeđen da je to to, desio se još jedan preokret. Dok čitate ovu knjigu neće vam biti dosadno. Stranice se prosto „gutaju“.
Sam stil pisanja knjige mi prija. Knjiga je napisana u trećem licu, ali iz više uglova je knjiga pričana. Najčešće iz ugla Roberta. Opisi Rima i Vatikana su mi bili toliko zanimljivi da želim da i tamo odem. Čak i da zavirim u čuvenu biblioteku Vatikana (mogu samo da sanjam!).
Što se tiče najmanje omiljenog lika – izdvojio sam Olivetija, iako je bilo više kandidata u tesnoj konkurenciji. Ali na prvu on mi se nije dopao. Nekako mi ta strogost nije prijala baš iako je čovek samo radio svoj posao.
