Za početak napomenuo bih da je roman Muškarci koji mrze žene nekima poznatiji pod nazivom Devojka sa tetovažom zmaja, kako se zove i film snimljen po njemu.
Definitivno, ovo je jedan od najboljih trilera koje sam pročitao u svom životu. U poslednje vreme izbegavam obimnije knjige da čitam jer i nemam baš toliko vremena i koncentracije, ali kako mi je ovaj serijal duže vreme u planu da ga kupim rešio sam prvo da pročitam prvu knjigu i onda odlučim o tome. Pojma nisam imao kolika je knjiga. Na kraju se nisam pokajao.
Potrebno je vremena i određen broj stranica (nekih 50 do 80) da se pročita da bi stvari postale zanimljive. Autor ima dobar stil pisanja, ali povremeno se vrati u prošlost neprimetno, tako da mi je trebalo vremena da se naviknem na to. Još jedna stvar koju ne volim, ali mi vremenom nije smetalo ovde, jeste dužina poglavlja. Mislim da su mogla da budu mnogo kraća i da ih ima više, ali avaj. I bilo je fraza koje su ostale na engleskom jeziku. Ili su pak i u originalnoj knjizi na engleskom pa ih autor nije dirao, ali meni se nekako činilo da su mogli da ih prevedu.
To su sve neke sitnice koje i ne mogu da utiču baš na sam kvalitet knjige. Toliko preokreta postoji, toliko nepredviđenih momenata, događaja da ćete bar jednom ostati u šoku. Lizbet mi je kraljica. Ima taj jedan događaj negde na polovini knjige koji nju tako digne u očima čitaoca (ili bar u mojim očima) da mi je došlo da viknem od sreće YES GUUURL! Pored nje teško ko da će drugi uspeti da vam osvoji srce.
Knjiga jeste obimnija za jedan triler, ali je ispunjen. Sve je pokriveno, objašnjeno i na kraju nemate nekih sumnji. Nekoliko momenata iz knjige su mi se učinile čudnim, tj. nisam se susretao baš sa tim u životu (npr. udata žena koja ima ljubavnika otvoreno) ali mi je bilo zanimljivo da čitam i o tim stvarima i kako neko gleda na svet.
