Ono što ovu knjigu odvaja od drugih Agatinih jeste što je ovo zapravo zbirka priča o Poarovim avanturama i kao takva sadrži 12 priča upakovanih pod mašnom Tajna božićnog pudinga. Svaka ima svoj uvod, zaplet i rasplet, likovi su (izuzev Poaroa i eventualno nekih njihovih saradnika) uvek drugi , pa to prebacivanje sa priče na priču na momente može biti naporno ako se priče čitaju jedna za drugom. Odnosno, treba malo više koncentracije da se pohvataju svi konci.
Same priče kao priče jesu zanimljive i imaju svoje zaplete, pa sam uživao u otkrivanju krivca. Agata maestralno navodi na pogrešne tragove dok priprema teren za otkrivanje krivca i to je ono što mi je najviše zabavno ovde. Mislim da ne postoji loša Agatina knjiga, možda samo neka od priča bude manje zanimljiva.
Ne bih ja ovde nešto previše pisao, verujem da se većina ljubitelja krimi romana srela sa delom ove slavne spisateljice i tu nema prostora za neke novitete u komentarima. Ima slična knjiga, sa većinom priča koje se nalaze i ovde u Laguninom izdanju, tako da ako neko bude imao želju da pročita.
