Ima ona rečenica „Čudni su putevi Gospodnji“, a ja bih mogao da je iskoristim za knjigu Hteli su u Meksiko.
Pronašao sam je kod druga na policama kao jednu od retkih džepnih knjiga koje ima. A on ju je pronašao pored kontejnera i želeo je da joj pruži drugi život. Uzeo ju je i dodao u svoju biblioteku.
Sa druge strane, bilo kakav trag o izdavaču ili autoru bilo je teško naći, da ne kažem nemoguće. Takve stvari koristim za blog i možda se neki čitaoci mojih recenzija ne osvrnu na taj deo, ali je meni važan. Po prvi put se desilo da bukvalno jednu rečenicu nisam mogao da pronađem o ovom autoru.
Tako mala knjiga, a toliko priča oko nje! Međutim, i ona sama krije jednu priču. U pitanju je krimi roman koji se čita uz dve kafe. Radnja se odvija relativno brzo, bez mnogo digresija ili suvišnih detalja. Prva dva poglavlja bude radoznalost i donose stanje zagonetnosti, a potom se klupko odmotava.
Kao što to obično i biva, pisac nas vodi u nekoliko ćorsokaka pre nego što nam otkrije ko je zapravo ubica i koji motiv je imao. Duh romana i način na koji je pisan me je podsetio na romane Agate Kristi.
Sam roman kao roman neće vam doneti nešto novo i revolucionarno. No, ako se kao ja nađete kod druga u stanu a on mora da završi posao, mnogo je lepše pročitati ovako neko džepno izdanje nego skrolovati društvene mreže.
