Konačno su pismeni zadaci pregledani i ocene zaključene pa sam mogao da se posvetim čitanju knjiga. Spadam u one osobe koje ne vole da čitaju jednu knjigu dugo vremena i seckaju je, iako nekad zbog obaveza i drugi stvari to radim, uglavnom izbegavam. Započeo sam Žudnja za životom, ali posle pet stranica nije mi se dalo da je nastavim, tako da sam je ostavio i uzeo Poneseni plimom.
U odnosu na prethodne Agatine knjige ova mi je malo slabija. Istina, kad knjiga dođe do pred kraj postane uzbudljivo to razmrsivanje konaca i prikaz ko je kriv za počinjene zločine, ali pre toga mi nije bila baš uzbudljiva.
Sama knjiga je podeljena na dva dela, u prvom delu se upoznajemo sa jednom većom porodicom i zločinom koji se desio. U drugom delu se pojavljuje Poaro i rešava zločin. Taj prvi deo ima svojih draži, ali meni nije bio preterano uzbudljiv. Tek je Poaro začinio situaciju.
Zbog naslova sam očekivao malo veći opis strasti i te plime, ali to je izostalo. Naravno, od Agate nisam očekivao ljubavni roman, ali sam mislio da će to biti neki zločin iz strasti koja će da gori. Ipak mi nije bio takav utisak na kraju. No ukoliko se dvoumite oko ovog romana – pročitajte ga! Agata je Agata i roman nije loš, ali nije ni jedan od njenih najboljih.
